Нисам ја неко кога више нема,
мада ме сада не видиш,
јер око мене свуда је тама,
виде ме Бог и мама.

Нисам ја неко кога више нема,
мада ме не чујеш сада,
јер око мене сад мирно све је,
тата ме руком греје.

А јесам мали и стиг’о нисам
да растем, мада сам хтео,
бацише ме у бездан црни,
ја сам жив, а убица пепео.

Моја је кућа потпуно мрачна,
у њој не мирише цвеће,
надам се само да што је мени
ником се десити неће.

Сад чекам Христа, Његову правду,
то је мој смисао цео,
да кажем гласно кад јутро сване:
Српско сам дете из јаме!

Написа: Милутин Попадић, свештеник СПЦ и вероучитељ

Стихови су посвећени свим србским мученицима који су током Другог свјетског рата бацани у крашке јаме на територији Независне Државе Хрватске од стране хрватских и муслиманских усташа. Овај геноцид 1941-1945 је био део монструозног плана истребљења православних Срба са територије од Дрине до Купе и од Драве до Јадрана, који се одвијао према плановима Ватикана (папске државе) сачињен тридесетих година 20. века у Италији.