Стотину жена, ''Мајке Сребренице'',

Опијене мржњом према србском роду,

На православни Божић, у селу Кравице,

Латише се ножа, пркосећи Богу!

Бануше у куће, ко незвани гости,

Жедни србске, православне крви.

Туку немоћне, пуцају кости...

Крвава мајка, своје чедо грли.

''Убите мене! Не дирајте ми дете!

Њему је само, четири лета...

И ви сте мајке... мајке су свете

А деца украс, овога света...''

"Убите пашче! Нека, куја гледа!

И памти призор, све док је жива...''

Разлеже се плач и јаук до неба...

Убише зликовци, малог Владимира.

Живе спалише, старца, Негослава

И непокретну му, жену Кристину...

Горела је у пламену и Божић Мара

Док су одсецали главу, њеноме сину.

Горе немоћни и цело, село гори...

Бесна Рафија, по селу оргија.

''Мајке Сребренице'' у трансу бодри

Да се пљачка, пали и нејач убија...

Заплака небо, хладна, киша паде.

Божић је... Христос се роди!

Опрости им Боже, не знају шта раде

Они су само, несретни изроди.

У паклу ће зле душе да горе,

проклете пореклом и млеком матере.

Узалуд се клањају и Алаху моле...

јер нема вере, која злочин пере!

Аутор: Миленко Милић из Краљева

Стихови су посвећени србским жртвама у селу Кравица, код Братунца на истоку Босне, који су мучки побијени 7. јануара 1993. године од припадника злогласне 28. дивизије муслиманске ткз. Армије БиХ, предвођени Насером, Орићем.

Регија Бирач тј. Средње Подриње спада у најстрадалнија подручја бивше Југославије током ратова деведесетих година 20. столећа. За три и по године убијено или је нестало скоро 4.000 Срба, а стотине деце је остало сирочад без једног или оба родитеља.

Песма је освојила 4. место у конкуренцији мученичких песама на Сабору поетских витезова "Востани Сербије" које организује традиционално средином јануара Удружење "Србски Светионик".