Братунац је мала варош у регији Бир(а)ч, поред саме ријеке Дрине, односно на истоку србске земље Босне. Православни Срби на том подручју обитавају вијековима. Ако читамо званичне записе, још од XIV стољећа.
Наредно стољеће дошло је до поремећаја друштвене, религијске, демографске и културне климе, јер је провала Османлија на Балкан донијела пустош и страховладу највиших размјера. Потурчавање хришћанског становништва је било веома присутно, као и други видови репресије: Данак у крви, Прва брачна ноћ, Трећина приноса. Свако ко се на било који начин супроставио турским пашама и агама бивао је убијен, најчешће су набијали на колац своје жртве.
Карађорђев топ је допирао и до Братунца... био је то први наговјештај слободе, односно свијетло на крају тунела.
Наредних деценија у XIX стољећу Срби су постепено ослобађали своје поробљене земље, док је Братунац и цијела Босна један зулум замјенила другим, тачније након Берлинског конгреса 1878. Бечки двор окупира БиХ касније је присваја као своју покрајину.
У Првом свјетском рату овдје поред Братунца у Подрињу су вођене крваве битке 1914. године када су аустроугарски солдати, јединице сачињене углавном од Хрвата и муслимана а официрски кадар од Њемаца и Мађара, напали Краљевину Србију. Паралелно са тиме, Шуцкори су у позадини (Босна, Славонија, Војводина, Лика, Херцеговина...) хапсили, мучили, убијали, силовали, пљачкали Србе, а њихова имовина је паљена и уништавана.
Погром Срба у Великом рату није заобишао ни Братунчане, напротив.
Стварањем Краљевине СХС, односно Југославије дошло је до привидног мира, а Братунац је административно припао Дринској бановини. Стварана је клима како никад више неће бити рата и да су коначно јужнославенски народи уједињени у једну државу. Међутим, то истински нису сви народи осјећали. Хрвати и Словенци су у томе видјели краткотрајну авантуру, јер су жељели да се избаве од јарма Бечког двора.
Други свјетски рат је донио нова зла, почевши од априла 1941. Анте Павелић као поглавник и Алојзије Степинац као кардинал клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске у коју је угурана и Босна, а граница им била на Дрини... отпочели су одмах геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, заправо "неподобним народима" у расистичком и вјерском кључу. У околини Братунаца усташе и домобрани, као и ткз. Муслиманска Милиција су убили најмање 6.500 Срба, чиме је изгубљена већина. Посљератне комунистичке власти су системом репресије и застрашивања стварали привидни мир и браниле да се прича о злодјелима над србским становништвом.
Брозов режим је седамдесетих година 20. вијека признао исламизоване Србе као нову нацију - муслимани. Ово је учињено са циљем расрбљавања србског националног корпуса. Прије тога су 1945. године учинили са црногорском и македонском нацијом. Муслимани су тако постали манипулативни фактор не само у БиХ већ и у СФРЈ.
Крајем осамдесетих година ситуација у Југославији је била тешка, како у економском, тако и у политичком смислу, јер привредни застоји и инфлација су довели до незадовољства свих народа, а то је била прилика да ликови сумњивих најмјера отпочну остваривање својих сепаратистичких планова. Наравно, у томе су имали велику помоћ НАТО пакта, јер њихов циљ је био разбијање Југославије.
Пријератни робијаш у два наврата са шовинистичким идејама, Алија Изетбеговић, аутор Исламске декларације је добио прилику да се бави политиком (!?), па је основао милитантну Странку Демократске Акције. Са сарадницима као што су: Ејуп Ганић и Харис Силајџић одлучио је да БиХ издвоји из СФРЈ, па таман и оружаним путем. Али да се прво ријеши Срба, а касније и Хрвата, јер су жељели етнички и вјерски чисту државу.
Гдје год да су муслимани у Босни имали релативну или апсолутну већину стваране су паравојне формације: ткз. Зелене Беретке и ткз. Патриотска Лига. Сем њих муслиманска врховна тројка је контролисала МУП БиХ, као и Територијалну одбрану... од њих је касније настала ткз. Армија БиХ. Прогон и масовни покољи србског становништва су отпочели већ у мају 1992. године.
Братунац свакако спада у најстрадалније општине у грађанском рату у БиХ, заправо и читава регија Бирач односно Средњег Подриња је имала највише жртава. Не бих се бавио бројкама, али свакако да је ријеч о више хиљада, махом цивила. Жене, старци, па чак и дјеца су немилосрдно убијана. Муслиманске снаге предвођене Насером Орићем, злогласним заповједником 28. дивизије АБиХ етнички су очистиле око 100 насеља у ширем рејону Сребренице. Они су злоупотребљавали то што су поједини региони у Босни биле проглашени за ткз. Заштићене зоне УН. Па су искакали из "јазбина" и ударали на србску нејач. Иза њих су остајала само згаришта и лешеви.
Знајући да се рат ближи крају Алија Изетбеговић прихвата директиву Била Клинтона, предсједника САД, да се жртвује Сребреница односно да ће ВРС ослободити тај крај, а да ће они "режирати масакр". Заиста, почетком јула 1995. када су јединице Дринског корпуса под командом генерала Винка Пандуревића ослободиле Сребреницу и Жепу, а зачуђујуће је да амерички бомбардери нису реаговали, као што је то био случај на Бихаћу, Горажду...итд.
Врло брзо се почео стварати Сребренички мит... прича о хиљадама убијених муслиманских цивила током јула 1995. наводно од стране ВРС. Та бројка је нарасла на 8.000 жртава, али сваке године се увећава. Нико од Срба није негирао злочин који се тада десио у Србреници, у смислу да је неколико стотина муслиманских заробљеника ликвидирано у хангарима. Годинама касније се сазнало да су овдје стране обавјештајне службе умјешале своје прсте, па су подвалиле ликове као што су Дражен Ердемовић (Хрват који је промјенио четири војске) и њему сличне.
Циљ Сребреничког мита је да се замрачи и замагли прича о страдању Срба у Бирчу, односно Средњем Подрињу. Како објаснити да су Цветко Ристић и Брано Вучетић остали сирочићи, којима су Орићеве хорде поубијале њихове најмилије...?
Неки дан у Братунцу је на путу према Поточарима су освануле слике убијених Срба на таблама (нешто као знакови поред пута)... Ово је урађено јер се србске жртве деценијама игноришу, не само од муслиманских екстремиста, већ и од међународне заједнице. Упадљиво је како амбасадори НАТО земаља заобилазе Братунац, а долазе у Поточаре... и још се смјешкају.
За многе муслимане ово је провокација, мислим те слике поред пута. Вријеђа њихова осјећања, како кажу.
Кад боље размислим, ситуација је таква да већина муслимана је стекла разна примања и повластице на Сребреничком миту и уопште рату у БиХ. Ове слике поред пута суштински показују да и Срби имају цивилне жртве, које треба прихватити. Слике заправо руше Сребренички мит, зато им сметају. Суштински, муслиманске 'патриоте' бране свој 'лебац... Онај ко се дрзне да каже супротно, бива линчован и избачен из "јавног мјења" као нпр. Ибрахим Мустафић.
Међународни фактори такође подржавају Сребренички мит јер би се лако могло утврдити да је и њихова улога велика у свим прљавим стварима које су се дешавале од 1990. до данас.
Аутор: Чуле
11.07.2022.