Више од два месеца трају протести у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу... који су започели као студентски, али су им врло брзо пружили подршку пољопривредници, просветари и други грађани који су огорчени на актуелну власт у Републици Србији. На почетку те приче, "студенти" су добили подршку од многих јавних личности како са домаћег тла, тако и комшијских земаља.

Главни разлог ове "побуне" јесте изненадно рушење надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Том приликом је погинуло 14 особа, односно петнаест, јер је једна касније подглелгла ранама у Клиничком центру "Војводина". Свакако, ово је огромна трагедија не само за Србску Атину, па чак ни Србију, већ читав Балкан.

Но, политика као "најстарији занат на свету", не би била прљава и погана работа, када се овакве ствари не би злоупотребљавале.

Тачније, трагедија из маја 2023. године када се у београдској Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару догодио стравичан масакр у режији малолетног Косте Кецмановића лидерима србске опозиције као што су: Драган Ђилас, Маринка Тепић, Борислав Новаковић, Мирослав Алечковић...једноставно није прошла. Њима је то само требало да послужи као одскочна даска на политичкој, односно бирачкој лествици.

Јован Бабић

Међутим, цела ствар око новосадске Првоновембрарске трагедије не би ми толико горка била сама по себи да нисам прочитао исповест студента Јована Бабића са Факултета Техничких Наука у Новом Саду. Његов први опширан интервју је првобитно објавио портал Euronews.rs, за који сигурно можемо рећи да није под контролом србских власти.

Бабићева прича ми је била занимљива из више разлога:

• Младић је детаљно што би наш народ рекао "у ситна цревца" објаснио и навео статистику блокирања рада на факултетима. Како и ко је формирао "пленуме" где се јасно види да мањина управља већином. Што значи да неколико стотина студентата су себи дали за право да говоре у име више хиљада остатка, односно већине. Ово је битно због правне подлоге читавог темеља "протеста" који је у супротности са Законом. Нажалост, у данашње време је то чест случај да одређени комплексаши и користољубивци уместо да заседну или залегну за свој посао односно књигу често посежу за оваквим стварима правећи себи неке користи, управо да не би радили односно учили.
   
• Ту је чак Бабић дошао до слика са одређених вибер група, у коме се јасно види дискусија "протестаната", где је и наведен податак да целу причу око блокаде факултета води особа која је искусна у "борби против режима". Ово ме не чуди, али ми је чудно да ликови у тој вибер групи истог момента нису иступили из исте, јер овај податак им је довољан за сучесништво у свему што се догађало, али и што ће се догађати.
  
• Оно што је самог Бабића, према сопственом признању, довело до напуштања те приче из блокада факултета јесте одбијање његовог предлога да држава мора исплатити породицама жртава износ новца минимум 50.000 EUR плус да деца од жртава имају доживотно бесплатно школовање и усавршавање. Наравно, тај му предлог није прошао већ је експресно одбијен, а он је схватио да прича иде у јако лошем смеру.
   
• Бабић је навео како је међу студентима организаторима присутно мноштво ликова из омладине политичких странака опозиције, те да они наравно гледају да што више приграбе користи како за себе тако и своју партију. Ту је и податак да управо опозиционе странке финансирају протесте добрим делом. Такође, ако прочитате биографије студената коловођа (Лука Ђорђевић, Михаило Младеновић, Мила Пајић, Вукашин Ђиновић, Јелена Божић...итд), видећете и сами да су они присталице или у најбољем случају доушници неке политичке партије, иако се они углавном ограђују од тога.
   
• Поменуо је млађани Јово и још једно злокобно име, нашем проталу врло добро познато - Динко Грухоњић, односно њега је навео како је цела прича око блокада студената и покренута баш од њега.

Ко је Динко Грухоњић?

Динко је рођен 15.09.1970. године у Бањалуци (СР БиХ, СФРЈ), по професији је философ и новинар. Тачније наког основног и средњег школовања у родном граду дошао је као и већина његових земљака у равну Бачку, где је дипломирао, а потом и магистрирао на Философском факултету Универзитета у Новом Саду. Докторску дисертацију је одбранио на Београдском универзитету Факултета Политичких Наука 2016. године.

На новосадском Философском факултету ради од 2005. године. Тренутно је на Одсеку за медијске студије.

У јавности је управо Грухоњић протеклих деценија имао више испада у којима се не огледа само пуки говор мржње, већ и права србомржња. Сарађивао је са скоро свим контраверзним невладиним организацијама у Србији, али је писао чланке за западне новинарске агенције, ширећи наравно лажи и поспешивао манипуплације.

Један у низу многобројних испада Грухоњића јесте када је јавно изрекао пролећа 2024. како му је име лепо Динко... алудирајући баш као Динко Шакић. Ситуација је наравно брзо ескалирала, јер се зна да Динко Шакић није био неки левак нити продавац новина средином 20. столећа, већ ни мање ни више трећи командант система хрватско-усташког концентрационог логора Јасновац.
Само у јасеновачкој индустрији смрти, према истраживању проф. др. Србољуба Живановића 1964. године, убијено је на најмонструпозније начине преко 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Његове наводе потврдила је и Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу априла 1991. уз важан податак да нису све масовне гробнице истражене у Јасеновцу, односно број жртава није коначан.

Грухоњић је месецима трпео разна вређања, чак и претње од надобудних Новосађана, који су ово лично доживели, те је њему то био одличан повод да се из свега извуче као жртва.

Може ли ико да само замисли да неко у Загребу, Осијеку, Сплиту, Карловцу, Госпићу, Сиску... ко је запослен у државној служби изјави јавно да се поноси што се зове Момчило, алудирајући тиме на четничког војводу Ђујића? Тај не би доживео сутра, а не да се још препуцава по медијима више недеља. Наравно, не треба ставити никада и никако знак једнакости између Шакића и Ђујића, али је ово био добар пример за разумевање ових ствари.

Верјујем да је Грухоњићева жеља за осветом још тада почела да се рађа.

Првоновембарском трагедијом у НС само је кренула та морбидна идеја да се реализује јер Грухоњић врло добро зна да су млади људи итеткако поводљиви и погодни за "револуције". Када томе додате још и један део грађана који су незадовољни стањем у Србији, односно кивни су на власт, онда и не чуди друштвени пожар чији је фитиљ упалио управо Грухоњић.

Оно што је мени било крајње бизарно у целој причи јесте подршка "с оне стране тарабе". Тачније одмах по отпочињању протеста јавише се подршком "судентима" многи антисрбски елеменити из "сусједства": Хрватске, Федерације БиХ, Црне Горе... Они као да немају својих проблема, па их занимају наши.

Огромна подршка из Ријеке, 2024.

Но, када смо код жртава Првоновембарске трагедије мора се навести и ово.

Пре неки дан је изашла емисија односно исповест Данијеле Фирић која је пре два месеца изгубила два анђела: Валентина (10) и Сара (6). Њене кћери су настрадале трагично тог 1. новембра прошле године на Железничкој станици. Самој Данијели се живот претворио у пакао и изгубио смисао. Она зна шта се дешава у Новом Саду и Београду, Крагујевцу и Нишу, те децидирано и наводи следеће: "Пустите ме да оплакујем децу без ваших протеста и политике". Такође, ТВ Прва је направила видео прилог са њом од 17 минута под називом "Кад туга проговори", коју можете погледати ОВДЕ.

Мени најгоре је било то што су управо за Данијелу Фирић многи гадови рекли како се она "продала".
Коме? Шта њој више значи новац или материјалне ствари? Њен живот је буквално стао и од ње направио љушутуру која се креће.

Видела је и сама Данијела Фирић да су "студентски" протести на улици буквално ујдрума, где се ради мноштво ствари наопако, као на пример: певање рођендаских песама за неког учесника демонстрација. Буде ту наравно смеха и лудирања, "циркања" и "мувања", где учесници протеста и немају баш јасну свест где и зашто су дошли. Да не помињем како нема ко да их опомене, јер је битна "маса".
Парадоксално или не, али тешко ћете и наћи међу "студентима" или осталим демонстрантима да вам наведу имена свих 15 имена жртава Првоновембарске трагедије, неће знати ни пола. Али, коме је то уопште важно?

Слике настрадалик у Новом Саду, 2024.

Наравно, све то се ради без благослова, јер и сам Динко Грухоњић неће и не жели пристуство црквених великодостојника. Како и сам ономад рече да би храмове и богомоље СПЦ радо претворио у пабове.

Све ово што се и дешава мене заправо и не чуди. Зато што се историја понавља!

Ми као народ нисмо шампиони само у кошарци, ногомету, ватерполу, одбојци, рукомету, тенису, већ и у забораву. Цела ова прича ме вратила тридесетак година уназад...

Београд је свет, 1996

"Студентске" демонстрације су букнуле крајем 1996. због незадовољства изборним резултатима наставиле су се и наредне године (укупно 117 дана, скоро 4 месеца). Тада су се лидери опозиције (Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић, Горан Свилановић, Владан Батић, Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић...) умешали и на првим следећим изборима преузели власт. Наравно, успех ДОС-а није био у њиховим добрим и племнитим особинама иако су нам свашта наобећавали како то већ бива, већ што је режим Слободана Милошевића сам себи позабијао стотине аутоголова, уз све то је мислио да је недодирљив.

Ипак, народ се окренуо против дуета СПС-ЈУЛ не марећи много ко ће да их наследи. То се обило о главу врло брзо.

Шта смо ми све добили као поклоне после Петооктобарских промена боље да не причам. И сада ми се окреће желудац. Чињеница је да су све радили по диктату страних сигурносно-обавештајних служби, јер су их они заправо и довели јер је од Србије требало направити колонију.

Лидери ДОС: "Хвала што сте нас изабрали"

Нешто слично се дешава и сада. Уместо стегнуте песнице симбола "Отпора", сада је црвена раширена шака уз слоган "Крваве су вам руке".

И пазите још ово другови и другарице. Као што су ондашње демонстрације "студената" изнедриле једног Чеду Јовановића, тако ће и сада доћи на следећим изборима неки крезави дунђер који ће нам ведрити и облачити Србијом, говорећи нама шта је добро за нас односно утеривати евро-атланске вредности у наш мозак.

Све ово не пишем ради тога што сам љубитељ актуелне власти, већ да нам се не понавља Пети октобар 2000. пошто су нас његове благодети прескупо коштале и урнисале. Ваља размислити и то добро.

Уместо закључка рећићу вам нешто што нажалост 98% људи у Србији не схвата. Не контролише власт службе безбедности већ обрнуто. Тачније службе контролишу и власт и опозицију.  А ко то контролише службе, размислите сами... није тешко.

Сценарио нам се већ вековима не мења...мењају се само глумци. Што пре то схватите, то боље за све нас и национално оздрављење.

Написа: Чуле
03.01.2025.

П.С.
Биће добра фора ако студенти из Новог Сада, Београда, Ниша, Крагујевца буду морали да узврате подршку својим колегама из Хрватске када их ови позову на 30-ту годишњицу прославе "Олује" у Книну 5. августа, зар не?