Том одлуком преиначена је првостепена пресуда Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић осуђен на 12 година затвора.

Напад на Тузланску колону (архива)

У образложењу одлуке Апелациони суд је навео да је првостепени суд пресуду донео на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али, како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд је био у обавези да самостално пресуди.

Пошто је поново испитао вештаке, Апелациони суд је након оцене и анализе изведених доказа, нашао да није било непосредних доказа да је Јуришић извршио кривично дело за које је оптужен, а да се такав закључак "као једини могући, не може извести ни посредно, из чињеница које су неспорно утврђене током поступка".

У образложењу одлуке Апелациони суд напомиње да је "доказаност навода из оптужнице Тужилаштва за ратне злочине остала на нивоу сумње". Јуришић је 2013. године по други пут осуђен на 12 година затвора због оптужби да је извршио ратни злочин употребом недозвољених средстава борбе.

Након јавне седнице по жалбама одржане у априлу 2015. године, Апелациони суд је одлучио да отвори главни претрес и изведе кључне доказе на основу којих је донео ослобађајућу пресуду.

Тужилаштво за ратне злочине теретило је Јуришића да је супротно договору о мирном повлачењу између СРЈ и БиХ као дежурни оперативног штаба станице безбедности Тузла наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из касарне "Хусинска буна" 15. маја 1992. године.

Том приликом је, како је тврдило тужилаштво, изговорио речи "на ватру одговори ватром". Наредбу је примио од надређеног Мехе Бајрића. Муслиманско-хрватске јединице Територијалне одбране уз припаднике паравојне јединице Зелене беретке пуцале су најпре на возаче, па на војнике који нису били спремни за борбу и нису имали оружје уз себе да би могли да се одбране.

У нападу на колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године погинуо је најмање 51 војник, око 50 је рањено, а уништен је и већи број санитетских возила. Јуришић је негирао кривицу истичући да му је "савест мирна и образ чист". Поред осталог, у својој одбрани је навео да није био старешина и да ни о чему није могао самостално да доноси одлуке.

Био је ухапшен 14. маја 2007. године на београдском Аеродрому "Никола Тесла", по међународној потерници. Тужилаштво за ратне злочине преузело је предмет од Војног тужилаштва у Београду 2004. године.

После укидања прве пресуде Јуришић је у октобру 2010. године пуштен да се брани са слободе.