Хрватске оружане снаге су у наступању пљачкали, палили, рушили куће, тровали бунаре, убијали и масакрирали цивиле, војнике и милиционаре. Оно што нису успели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, подсећа Документационо-информациони центар "Веритас".

Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима припадника УНПРОФОР, који су покушали да преузму контролу над овим подручјем и спрече убијање преосталих Срба и уништавање њихове имовине. То им је успело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.

У акцији је страдало 88 Срба: 46 војника, шест милиционара и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима 26 старијих од 60 година. Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тела. Припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18. Два тела су извукли припадници СВК, а једно је пронађено у априлу 1994. У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала проналазе још 11 лешева скривених у септичкој јами у Госпићу. Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још је седам остало неидентификовано. На листи несталих води се још девет лица, међу њима шест цивила просечне старости 71 годину, од којих су четири жене.

У овој акцији рањеника уопште није било. Управо то, као и резултати прегледа тела на српској страни (разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсечени делови тела, живи бацани у ватру) упућују на закључак да су систематски убијани заробљени и рањени. Сва три села су сравњена по систему "спржене земље".

Командант УНПРОФОР-а канадски генерал Жан Кот, 19. септембра 1993. после комплетног обиласка поменутих села, изјављује: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намерно".

За злочине почињене у овој акцији Тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских генерала: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца. Бобетку због болести оптужница није ни уручена, преминуо је у априлу 2003. године.

Предмет "Адеми/Норац" Хашки трибунал је, у септембру 2005. године пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара. Жупанијски суд у Загребу, у мају 2008. године оптуженог Адемија, вршиоца дужности команданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби.

Оптуженог Мирка Норца, команданта операције "Џеп "93", осуђује на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест.

Туђман награђује Норца: Добро обављен посао

Почев од 2012, хрватско правосуђе је оптужило још тројицу припадника Хрватске војске и сва тројица су правоснажно осуђени пред Жупанијским судом у Загребу: Јосип Крмпотић на три године, Велибор Шолаја на пет и Јосип Мршић на три године затвора.

Иако је у поменутим судским поступцима неспорно утврђено да су у запаљеним кућама изгореле и четири жене, за њихово паљење нико није одговарао.

У априлу 1991. године на попису становништва у Дивоселу је живело 344, у Почитељу 307, а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности. У септембру 2024. у Дивоселу не живи нико, у Почитељу две старице, а у Читлуку четири породице са укупно десет чланова.

Војислава Црњански-Спасојевић
Вечерње новости
09.09.2023.

НАШ ДОДАТАК:

Хрватска, почевши од 1990. када су власт формирали Фрањо Туђман и ХДЗ... па надаље никада се нису адекватно суочили са својом злочиначком улогом која је имала све елементе геноцида. Ратови деведесетих година 20. века били су само ЗАВРШНИ корак једног много већег пројекта познат као "Решавање српског питања у Хрватској". Све оно што није успело у Првом и Другом светском рату, дошло је на "наплату" разбијањем Југославије.

Циљ је био елимисати српски живаљ са подручја од Драве до Јадрана, односно очистити православне светиње и богомоље, не само у Хрватској, већ и БиХ. Зато је Ватикан, као светски центар моћи здужно радио на нестанку Југославије и подржавао Хрвате током оружаних сукоба у СФРЈ.

Такође и Хашки трибунал је на мноштво злочина који су вршени над Србима цивилима зажмурио и окренуо главу, јер би донесене пресуде са проглашењем кривице јасно показали да и Срби имају жртве, односно други народи имају злочинце. Мозаик ратова на јужнославенском простору би умногоме био промењен, а такође би се открило злочиначко учешће: Немачке, САД, Велике Британије... водећих земаља НАТО пакта.