Хрвати и Албанци - браћа по оружју и патолошкој мржњи - www.zlocininadsrbima.com

   

13. јул 2022.


ХРВАТИ И АЛБАНЦИ - БРАЋА ПО ОРУЖЈУ И ПАТОЛОШКОЈ МРЖЊИ


Кривично ванпретресно Вијеће Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, почетком јуна ове године, пети дан по потврђивању оптужнице за злочин на Петровачкој цести, али је потврдило и оптужницу против некадашњег припадника ткз. Збора народне гарде (ЗНГ) Бранка Тунића (59).

Тунић се терети за злочине над заробљеним припадницима ЈНА, њих 13 физички и психички малтретирао, а двадесетогодишњег Марка Утржана из Кикинде и убио, који су у септембру 1991. године одведени у логор, што је формиран у загребачком насељу Ракитје у Центру за обуку МУП-а Хрватске. Ово је потврдила 23. јуна 2022. за Танјуг портпаролка Вишег суда у Београду Татјана Матић, а пренели и многи медији у региону. Осим хрватских!?

Јавност је обавјештена да је оптужени поријеклом Албанац, који је је након рата промјенио име и добио хрватско држављанство, те да није доступан српским правосудним органима, јер је по хапшењу по потјерници Србије у једној од држава ЕУ (Словенија) изручен Хрватској, због његовог хрватског држављанства и пребивалишта у Загребу!?

 

КЛАСИРАЊЕ ЗА ТАМНИЦУ

Први пут о убиству Марка Утржана чуо сам 17. фебруара 2003. на сједници претресног Вијећа Хашког трибунала када је некадашњи предсједник СРЈ, Слободан Милошевић, обраћајући се судији Меју, који је водио тај поступак, поред осталих података о догађају у Ракитију, казао да су припадници хрватске паравојске одвели заробљене војнике ЈНА у Ракитије и тамо их селектовали по националној основи тако што су издвојили и пустили на слободу Хрвате, Словенце, Албанце и муслимане, док су Србе затворили и мучили, а једног од њих, Утржана, и убили ватреним оружјем, пуцајући му у главу.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА
ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг

Нежидер * Ашах на Дунаву * Перник

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер

Џумаја * Фердинандово * Варна * Добрич

Пловдив * Сливен * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац

Крушћица * Раб * * Аушвиц * Нађкањижа * Керестинац

Јастребарско * Тења * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште

Сисак * Шарвар * Црвени крст * Ботн * Корген

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос

Зоил * Стролит * Горажде * Копар * Доб при Мирни * Јајце

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ

Храсница * Зеница * Ракитије * Рибарска колиба

Други пут сам за убиству Утржана чуо у марту 2016.  када су нам припадници МУП-а Србије, Одјељења за ратне злочине, показали изјаву Наде Лончаревић, тетке несрећног младића, коју је дала у септембру 1993. истражном судији Војног суда у Београду, у којој је описала како је породица неколико дана по убиству преузела младићеве посмртне остатке и сахранила их у Кикинди.

Та изјава нас је и подстакла да провјеримо да ли је неко у Хрватској и одговарао за то убиство које се десило у вријеме док је постојала заједничка држава која се звала СФРЈ. И на основу пуномоћја, којег је потписала Маркова сестра Јелена Карановић, загребачка адвокаткиња Слађана Чанковић, након разних перипетија, успјела је да из судске архиве “извуче” првостепену и другостепену пресуду хрватских судова.

 

ОПТУЖНИЦА И ПРЕСУДА

Из тих пресуда смо дознали да је недуго послије убиства Утржана, војно тужилаштво покренуло поступак против Бранка Тунића, а затим га преузело Жупанијско државно тужилаштво у Загребу.

Оптужница је теретила Тунића да је 30. септембра 1991. године у наставном центру ЗНГ, као чувар у склоништу за заробљене војнике, одбијајући напад заробљеника Марка Утржана из непосредне близине испалио му метак из пиштоља у главу. Од задобијених повреда, Утржан је умро на мјесту злочина.

Тужилац је навео да је заробљени војник Утржан насрнуо на чувара, збацио му пушку с рамена, ухватио га за ревере, као и да је чувар одгурнуо пушку од себе. Када је Утржан други пут насрнуо на чувара, Тунић је пуцао у њега, а тужилац је то квалификовао као прекорачење нужне одбране.

Међутим, пресудом из децембра 1997. Жупанијски суд у Загребу ослобађа оптужбе убицу, заузевши став да је убица поступао у чистој нужној одбрани, коју је потврдио и Врховни суд Републике Хрватске са пресудом из јануара 2001. године. Судови су закључак о чистој нужној одбрани темељили на исказу јединог очевидца догађаја Берислава Бећировића, који је, као и Утржан, био југославеснки војник на одслужењу редовног војног рока, који је у истрази потврдио Тунићеву одбрану.

Моје, али и мишљење других правника који су прочитали поменуте пресуде, било је да је Бећировић, тада млад војник, био уцјењен и да му је “наређено” шта треба да каже пред судом.

 

ХИЉАДЕ БОЈОВНИКА

У судским списима се наводи да је Тунић рођен у селу Вранкову у општини Витина и да му се отац зове Зеф. Претпостављао сам да се Тунићева породица убрзо по његовом рођењу преселила у Хрватску јер је шездесетих година прошлог вијека Албанаца било по цијелој Југославији.

И још један похрваћени Албанац починио је стравичан злочин над Србима у злочиначкој акцији “Олуја” августа 1995.

Жупанијски суд у Сплиту 2013, након петнаестогодишњег поступка, осудио је Божу Бачелића (1970.) што је у Прокљану, недалеко од Шибеника убио, а затим наредио младим војницима да спале тијела Николе (76) и Милице (74) Дамјанић и убије заробљени српски војник Вук Мандић из Кистања (све у Сјеверној Далмацији).

“Веритас” је преко својих канала, успио да дође до податка да је право име Бачелићу било Реџо Ђинђић. Име је вјероватно, као и Тунић, промјенио како би глумио “великог Хрвата”.

Према Регистру хрватских бранитеља, у Хрватској војсци било је укупно 2.832 припадника албанске националне мањине, од тога 2.471 добровољац, а 361 мобилисан. Према евиденцији “Удруге Албанаца бранитеља Хрватске у ткз. Домовинском рату”,  погинуло је 87 припадника албанске националне мањине, 304 их је рањено, а 229 је пензионисано као ратни војни инвалиди.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

БИЛО ЈЕ И ГЕНЕРАЛА

Један од познатијих албанских добровољаца у хрватској војсци је и Рахим Адеми (Вучитрн, 1954,), који је догурао до генералског чина. Завршио је Војну академију у Београду, смјер артиљерија, добровољно је приступио у ЗНГ у љето 1991. Учествовао је у злочиначким операцијама хрватске војске “Масленица” и “Медачки џеп”, као и у свим важним акцијама на подручју БиХ и Републике Хрватске.

Тужилаштво Хашког трибунала га је, заједно са генералима: Мирком Норцем и Јанком Бобетком, оптужило за злочине над Србима почињене у септембру 1993. у акцији “Медачки џеп” у којој је био комадант Зборног подручја Госпић. Међутим до суђења пред Хашким трибуналом ипак није дошло, пошто је у септембру 2005. овај предмет пребачен у надлежност хрватског правосуђа, које га је 2008. ослободило оптужбе пошто је утврђено да команда није ни ишла преко њега.


Генерали: Чеку и Адеми

Најпознатији косовски Албанац у хрватским оружаним снагама је Агим Чеку (Ћушка, 1960.). И он је завршио Војну академију у Београду и био је артиљеријски капетан у ЈНА до 1991, када је на почетку рата прешао у ЗНГ. Учествовао је у операцијама “Масленица”, Медачки џеп” и “Олуја”. И он је од Туђмана добио генералски чин.

Агим Чеку је на Косову од 1999. до 2006. обављао дужности комаданта ОВК и ткз. Косовског заштитног корпуса, а од 2006. до 2008. и предсједника владе.

 

ХРВАТИ УЗВРАТИЛИ ПОМОЋ

Због ратних злочина које је починио на Косову, Чеку се одавно нашао на потјерници српског Интерпола, на основу које је од 2003. до 2009. хапшен више пута у више земаља (Словенија, Мађарска, Колумбија, Француска, Бугарска), али је увек пуштан на интервенцију УН-а. У септембру 2020. позван је на разговор у Специјални суд за ратне злочине у Хагу у својству осумњиченог. Зна се и да је разговор обављен, али се још не зна да ли ће бити и оптужен.

Током рата на Косову били су и многи припадници “зенги”, који су се борили на страни ОВК, узвраћајући Албанцима услугу за њихову борбу на хрватској страну у рату деведесетих.

Онда је сасвим “оправдано” што се Хрвати и косовски Албанци зову “браћа по оружју”. А ја бих додао и по патолошкој мржњи према Србима.

 

Аутор: Саво Штрбац
Преузето са: Веритас
11.07.2022.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 921  пута
Број гласова: 5


Tags:
HRVATSKI ALBANSKI
KOSOVO METOHIJA
AGIM CEKU
UBIJANJE CIVILA
MASLENICA 1993
MEDACI DZEP
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
DEZERTERI PARAVOJNICI
BRANKO TUNIC
MARKO UTRZAN
MLADI VOJNICI
MUCENJE ZAROBLJENIKA
KNIN SIBENIK
VOJNA AKADEMIJA
SAVO STRBAC
LIKA DALMACIJA
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
OLUJA 1995
DEVEDESETE GODINE
LOGOR RAKITIJE
SPECIJALNA POLICIJA
RAHIM ADEMI
OFICIRI GENERALI
PATOLOSKA MRZNJA


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Нови закон у РС: Закон о заштити жртава ратне тортуре у БиХ

Штрбац поздравио хапшење Емилиа Бунгура, мучитеља из сплитске Лоре

Разлике између цивилних жртава у Загребу и Окучанима

Нови закон у РС: Закон о заштити жртава ратне тортуре у БиХ

Наши крајеви по Жики Јакшићу

Преминула Добрина Продановић из Сребренице

Страдање Кипа и Клисе у Западној Славонији 1991. године (Логор Рибарска Колиба)




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Селективно сећање горе од заборава
Објављено: 28.05.2024.     Има 15 прегледа и 5 гласова.

Најмање 8.500 Срба је нестало у Хрватској током рата 1991-1995
Објављено: 09.04.2024.     Има 86 прегледа и 0 гласова.

Случај Шишић: Европско лицемерје за исплату одштете жртвама
Објављено: 17.04.2024.     Има 108 прегледа и 5 гласова.

Хаос у Хрватској: Избор Ивана Турудића за главног државног тужиоца
Објављено: 26.02.2024.     Има 117 прегледа и 0 гласова.

О СПЦ у хрватском Сабору
Објављено: 21.03.2024.     Има 135 прегледа и 5 гласова.

Коме је и зашто хрватска Влада отписала дугове
Објављено: 12.01.2024.     Има 137 прегледа и 0 гласова.

Прича о два Живка са Дианине листе ужаса
Објављено: 07.03.2024.     Има 157 прегледа и 0 гласова.

Ватикан преко Загреба уништава СПЦ у Хрватској: Духовни геноцид са предумишљајем
Објављено: 06.12.2023.     Има 175 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links