Прође годину дана од како се родила идеја да направимо овај сајт zlocininadsrbima.com који ће чувати сећање на страдање наших сународника у протеклих 115 година, односно 20. и 21. столећу. Требало је проћи још 6 месеци да би овај сајт угледао светло дана на интернету. Није било само довољно физички направити сајт, већ наћи добре текстове, слике, приче, видео снимке и све оно што треба да садржи овакав сајт. Тако је крајем јуна постављена прва тј. пробна верзија на интернет, која се задржала свега пар дана... Морали смо неке корекције да одрадимо. Да би 15. јула 2015. поподне овај сајт коначно био постављен и ево ради већ шест месеци без престанка.
Шта све (ни)смо урадили?
.jpg)
Наш сајт када је постављен већ се приближавао парастос жртвама злочиначке акције "Олуја" у Београду, што је нама свакако било од великог значаја за посетити, јер се ради о највећем погрому после Другог светског рата у Европи... Више од 250.000 Срба је морало да побегне из Книнске Крајине (Северна Далмација, Лика, Кордун и Банија) пред налетом хрватске и муслиманске војске и НАТО авиона. Пошто је наш народ често забораван око важних историјских ствари (мада памти глупости са естраде), то смо направили велики подседник, односно транспарент, на коме смо исписали важне статистичке податке "Олује".
Већ пар месеци касније тачније 28. новембра 2014. организовали смо једну трибину у ГО Нови Београд под насловом "Крајишка трагедија у свјетлу међународне правде". Трибина и поред слабије посећености оставила је феноменалан утисак код оних посетилаца који су дошли. Ми смо остварили доста контаката и пробили лед. Та трибина је снимљена и постављена на интернет портал јутјуб. А како Саво Штрбац, један од говорника те вечери рече: - "Ово је најусјешнија трибина како смо у избјеглиштву, не због мене и Диклића, већ ове због младости поред нас".
Две недеље касније били смо једни од главних учесника и помагача да се реализује једна нова манифестација Колубарски Марш, од Љига до Лазаревца, у славу јунака српске војске који су извојевали величанствену победу 15. децембра 1914. године, под командом Живојина Мишића. На Маршу је било преко 50 људи, а и време нас је послужило, као да је пролеће било. Носили смо српске заставе и руске, као знак захвалности руском народу и цару Николају II Романову, за несебичну помоћ Србима у Првом светском рату.
Мало статистике
За протеклих шест месеци наш сајт је имао око 145.000 посета. Неко ће рећи да је то мало. Да толико њихов сајт има месечно или чак дневно посета. Могуће, али да питамо одмах... колико њихов сатј постоји и колико људи ради за тај сајт? Када се такве ствари саберу и одузму, ово је више него добро за један почетак. На дневном нивоу наш сајт бележи и преко 1.000 посета. А највише смо имали 25. децембра 2014. преко 2.200 посета на тај дан. Ове посете нису нама пресудне, али су битне су из неког другог разлога, а то је интересовање. Тематика коју прати наш сајт јесте тешка, претешка што кажу... читајући овакве ствари желудац вам се окреће, питајући се како је могуће да звери у људском облику овако нешто чине. Али на наше изненађење има интересовања, јер овакве ствари у школским читанкама нажалост нашу децу не уче. Три теме које имају посећеност и преко 1.000 посета су:
Захвалност
Морамо да се захвалимо добрим људима. Ни по бабу, ни по стричевима... већ по старини. Хвала чика Сави Штрбцу који нам је много помогао око трибине, не само својим присуством и говором, већ и корисним саветима у тешким моментима. Хвала и осталим говорницима са те трибине: Момчилу Диклићу, Милану Гулићу, Марку Шукалу и Сањи Лакић.
Поред њих, велико хвала уредништву листа Извор из Вуковара, а највише од њих Славку Бубалу, који нам често излази у сусрет са текстовима.
Добру сарадњу смо остварили и са ФБ Репортером, где нам је њихова уредница Биљана Диковић, такође пружила руку пријатељства и помоћи. Није била завидна нити љубоморна, баш напротив, објављивала је наше текстове као да су њени. Зато смо јој одали мало признање и поклонили једну мајицу са Колубарског марша.
Хвала свим посетиоцима који нас редовно прате и шире истину. Ми смо ту због њих. Све ово не радимо због новца, нити било какве користи. Не занима нас политика нити политичарење!
Шта ћемо радити?
И даље остајемо на истом путу. Радићемо трибине, радићемо мајице, транспаренте, интервјуе, организоваћемо и парастосе, Боже здравља.
Пошто су нама студенти београдског Правног факултета помогли код наше трибине јесенас, то ћемо ми помоћи њима на пролеће (крајем априла) за Велику Академију на њиховом факултету поводом 20 година пада Републике Српске Крајине.
Урадићемо мајице за парастос жртвама Бљеска, вероватно и танспарент... мајице ћемо радити и за нови парастос жртвама Госпића на јесен, ако Бог да 18. октобра. Вероватно и за српске жртве Вуковара 18. новембра. Да се не заборави.
Овим путем позивам људе да нам се прикључе у заједничкој борби за стварање националне свести српског народа који је у 20. веку претрпео 3 пута геноцид.
Уредништво сајта
zlocininadsrbima.com