Да би се неко бавио политиком мора бити превртљив. Да би дошао на високе позције у тој "мочвари" мора бити фантастичан лажов. Да би га устоличили на мјесто предсједника мора да буде и послушан, према западним стандардима. Још ако има србске коријене, онда је то Први човјек Републике Хрватске, зар не?
Зоран Милановић је ону прву особину испунио 1999. године када се учланио у Социјал-демократску партију. Била је то странка насљедница Савеза комуниста Хрватске коју је девет љета раније основао Ивица Рачан. Другу особину је остварио 2011. када је његов СДП освојио власт у Републици Хрватској, а он добио повјерење да састави Министарски савјет тј. Владу. Трећу особину је добио почетком 2020. када је на изборима побједио ХДЗ-овог кандидата Колинду Грабар-Китаровић.
Милановић посљедњих година има врло бизарне изјаве пред медијима, морам да признам, да ми више (с)личи на некаквог телевизијског кловна који је задужен да забавља широке народне масе, а не да води какву-такву државу, макар то била и Лијепа њихова. Писао сам већ раније неке текстове о њему, односно запарало ми је уши његова лупендисања (најблаже речено) испред капије Меморијалног комплекса Јасеновац, када је изјављивао да Срби нису доживјели геноцид јер су пружали отпор, док за Јевреје то не важи.
Сада ме погодило то што је дотични дошао у Дервенту прије три недјеље, тачније 25. марта 2023. Не, није се он појавио зато да положи вјенац код спомен плоче данашњег Дома културе тј. некадашњег Дома ЈНА у коме су припадници хрватских (мање муслиманских) паравојних формација почилини злочине против човјечности и ужасе несагледивих размјера. Није дошао код породица жртава или пак преживјелих логораша да им се извине или каже неку ријеч утјехе, за све оно зло које су Туђманови сљедбеници "у име Криста" починили над својим православним комшијама.
Разлог Милановићева доласка је одликовање... и то ни мање ни више, он је одликовао дервентску 103. бригаду ткз. Хрватског Вијећа Одбране (ХВО), са Орденом Николе Шубића Зринског.
Да кренемо редом.
Земља од Вардара па до Триглава и од Ђердапа па до Јадрана се звала Југославија. Најбројнији становници су били Срби. Зато је југославенска федерација доживљена као србски бастион. Покренут је 1990. године процес њеног растурања јер се знало да се тада лако пале фитиљи рата, а управо је рат средство да се Срби сабију у границе авнојевске Србије.
Босна и Херцеговина је била централна југо-република у којој је највише његовано лажно братство и јединство... идеал у који су само наивни Срби вјеровали, јер су они изнели и највећи терет Другог свјетског рата и по броју жртава и по броју бораца за антифашистичке покрете. Хрватско и муслиманско друштво заправо никада није прошло процес денацификације и дефашистизације, док су управо Хрвати и муслимани попуњавали оружане формације НДХ.
У Хрватској је у прољеће 1991. већ покренут рат тако што су хрватске специјалне полицијске јединице кренуле у напад на србска насеља: Плитвице и Борово Село... касније су у Задру имали свој рушилашки поход. О томе је јавно проговарао, али и писао књиге министар у Влади Хрватске Јосип Бољковац... То је био лаган начин да се у БиХ створе такође паравојне формације.
У јесен 1991. у Грудама, на западу Херцеговине проглашава се Херцег-Босна, хрватска парадржава на тлу БиХ. Иако је тада још увјек постојала СФРЈ, њих то није занимало. Све веће области које су насељене хрватским тј. римокатоличким становништвом БиХ је ушло у ту "творевину". Оружана сила "Херцег-Босне" је проглашена ткз. Хрватско Вијеће Одбране.
Фебруара 1992. и у Дервенти се устројава једна бригада познтата као "Стотрећа". Посље само неколико дана они су имали садејство са осталим градовима у Посавини: Брод, Орашје, Оџак, Брчко... и поставили су контролне пунктове на све саобраћајнице. Контрола људи и робе је била даноноћна. Рат је био на помолу. Тензије из Сарајева су се преносиле и на остала мјеста, па тако и Дервенту.
На сцену су 10. априла 1992. ступили олоши из ХДЗ БиХ и 103. бригаде. Почео је страховити терор према искључиво србском становништву: пљачке, малтретирања, пребијања, информативни разговори, пријетње, палеж... а након пар дана и погром у насељу Чардак и то на православни Васкрс.
ХВО је имао у Дервенти најмање пет логора, највећи је био у Дому ЈНА, али била је ту основна школа у Пољарима, силос у насељу Поље, војни магацин у Рабићима... и још један на брду Плехан код римокатоличког самостана. Кроз тај систем конц. логора прошло је близу 1.000 Срба. Плјеада садиста из 103. бригаде се просто утркивала ко ће да "уради љепше посао", заправо иживљава и распирује своје монструозне пориве над невиним људима.
Нису жртве били само мушкарци, већ и жене. Мноштво их је силовано по више пута и то у присуству њихових блиских рођака, комшија. Био је то крајње морбидан план осмишљен у Загребу код Туђманових сарадника.
Њихове погане работе у Дервенти су потрајале до 4. јула 1992. када су припадници 1. крајишког (Бањалучког) корпуса Армије босанско-херцеговачких Срба ослободиле Дервенту, а до октобра исте године и скоро цијелу Посавину. Ова акција је носила име "Коридор живота".
Милановић свакако није глуп човјек, тачније не вјерујем да јесте... али, овај потез додјељивања медаље 103. бригади је очигледно провокација најгоре врсте и то је учинио јер му је тако речено. Ко му је то рекао? Па неко из америчке амбасаде у Улици Томаса Џеферсона, јер Хрватска је реално колонија САД гдје морају да раде шта им се каже, као и остале чланице НАТО у Европи, изузев Британије. Ништа не смије бити учињено без њихова одобрења.
Овако нешто је урађено са циљем додатног замшравања наших комшијских односа и непомирења.
Аутор: Чуле
13.04.2023.