Србија због ЕУ насилном променом свести и идентитета постаје мутирана Вирџина.
“Вирџина”, последњи Југословенски култни филм, снимљен у последњим данима бивше нам државе СФРЈ, која у тај задњи час последње клапе филма такође је доведена пред свршен чин и званично пред сам почетак рата, те проклете 1991. године, као божанско провиђење филм говори о насилној промени идентитета и свести, и времену које тек долази, односно циклично се понавља кроз векове.
Међутим, стварност потискује уметничко дело.
Крвави ратни дух се те године сјурио са падина Алпског масива и кренуо да сатире једну земљу, један народ, потпуно неочекивано за нормалног и обичног човека а врло очекивано за оне који су га призивали и за оне ретке који су имали очи да виде и уши да чују иза тих истих планина ЕУ-форичан хук пада Берлинског зида само пар година раније.
Евро-хистерија, долетела нам је на крилима НАТО пакта и својих легија замаскирана у дирљиву причу о људским правима.
Судбина сваког нормалног, обичног, поштеног човека у данима накнадне “евроинтеграције и демократизације” друштва управо личи на судбину главне улоге у филму.. Вирџине.
Тај зли транс о људским правима који тресе ову земљу ево већ четврт века бесомучно и тако погубљен и брутално измалтретиран народ као теледиригован по некој божијој промисли стиже право на почетак.. круг се затвара.
“Људска права” за Словенце.. Македонце, па Хрвате.. муслимане.. Шиптаре..Албанце, Дукљане..Црногорце, Горанце, Египћане, Цигане, односно Роме, онда Мађаре, Војвођане, Словаке, Русине, Бугаре, Румуне итд, итд.. онда са правима за католике, будисте, муслимане, атеисте, сатанисте, демократе, комунисте, либерале, учк, усташе, балије, нато убице итд..да би стигли до “људских права” педера, курви, наркомана, транвестита и ко зна чега и кога све не.
Голи и боси, без војске, са катастрофалним наталитетом, презадужени, покрадени, опљачкани, разорени, са знаком питања где су тачно границе Србије, долазимо као последњи слепци на врата ЕУ, вођени вајном грађанском елитом петооктобарских идиота и њихових ментора из иностранства.
Грађанска Србија, хронично искомплексирана још од комуниста, људи без идентитета и њиховог потајног погледа на забрањено воће запада, учинило је то да бежећи од затуцаности и примитивизма традиционалног човека потрче “слободни”, ослобођени, просвећени, отвореног ума.. у још гору мочвару уније Содоме и Гоморе.. људских права.
Суштина која нам је предочена на луцидан начин онако како само свемир може односно чудни путеви божији да учине, јесте та да док не научимо да поштујемо себе и своје претке, веру, традицију и културу и док не пронађемо начин да је разумемо и прихватимо, развијамо и уздижемо на позитиван начин.. бићемо у зачараном кругу пропасти до самог нестанка и тоталног уништења.
За неупућене о феномену..
ВИРЏИНА, остајница или тобелија једна је од ћерки у породици без мушке деце, која се од малена спрема за носиоца породичног имена, за домаћина. Овај обичај карактеристичан је за патријархално подручје Црне Горе, Далмације, Космета и северне Албаније, у све три вере заступљене на овом простору (муслиманску, католичку, православну). Настао је у првој половини 19. века, а данас ишчезава са последњим вирџинама.
Аутор: Стојан Маливук
Извор: Сликовест
1.2.2015.