У Дрињачи код Зворника данас је служен парастос и положено цвијеће на мјесту гдје су, након проглашења наци-фашистичке Независне Државе Хрватске 1941. године локалне усташе – муслимани и Хрвати извршили нечувен и морбидан злочин над српским народом овог краја. Парастос је служио свештеник Марко Данојловић, а цвијеће положили представници града Зворника и Удружења грађана „Мост“ Сребреница.

Предсједник Удружења грађана „Мост“ из Сребренице и потомак страдалих Радомир Павловић рекао је да се, поред служења парастоса и сјећања на страшна страдања српског народа, морамо сјећати и ужасних детаља које су вршили локалне усташске јединице, а које су попуњавали муслимани и Хрвати вадећи српске очи и кољући српску нејач скупљали крв у бурад, шаљући их усташком поглавнику у Загреб Анти Павелићу за рођендан, али и као доказ да усташе конторлишу Дрину.
Подсјећајући да су се та усташка звјерства десила августа 1941. године на почетку Другог свјетског рата у окупираној Југославији, Павловић је рекао да се, нажалост, доласком Титових партизана на власт о страдању српског народа на овим просторима није смјело говорити, нити забиљежити.
– Захваљујући ентузијазму људи са ових простора направили смо спомен-плоче за сјећање на људе који су дио српске историје и који су се супроставили хрватско-муслиманском покољу попут Јездимира Дангића, мајора Југословенске војске у отаџбини, Александра Љеља Петковића, четничког команданта из Зелиња код Дрињаче, Пере Шукановића и других – рекао је Павловић.
Према његовим ријечима, бурад пуњена српском крвљу не смију се заборавити, то је историја овог краја која свједочи о најужаснијем страдању Срба каква свијет није видио, као и о злочинима усташа – локалних муслимана и Хрвата у Другом свјетском рату. Павловић је рекао да су се злочини, нажалост, наставили у континуитету и у грађанско-вјерском рату деведесетих година 20. вијека, када су муслимани велики број Срба и српске нејачи од 1992. до 1995. године поубијали, посебно у Подрињу.
„Сматрамо да у Подрињу треба да буде направљен спомен-парк или спомен-костурница која ће да свједочи о томе да је Дрина послије Јасеновца највећа гробница српског народа у 20. вијеку“, нагласио је Павловић. Он је истакао да у циљу историјске истине, треба обиљежити сва стратишта страдања Срба од Брода на Дрини, Скелана па све до Зворника на свим мјестима гдје су биле масоване погибије, осносно убиства недужних Срба.
Павловић сматра да се вјешто избјегава чињеница да је читава БиХ била у саставу НДХ и да су муслимани ту били "хрватско цвијеће" и у Првом и у Другом свјетском рату.
„Чињеница је да су муслимани у овим ратовима називани ‘хрватско цвијеће’ и да су били извршиоци свих егзекуција и серије покоља српског народа“, рекао је Павловић и истакао да је и чињеница да се БиХ под муслиманмским руководством прикључила одмах на почеку Другог свјетског рата Павелићевој НДХ.
Свештеник Данојловић је рекао да истина, ако се Срби уједине у доказивању те истине, може бити толико гласна и јака са аргументима и чврстим доказима и наравно с благословом Божијим на првом мјесту.
„Чињеница која се мора поставити на своје мјесто јесте следећа и то никога не би требало да вријеђа је управо та истина – ако вас у партизанима није било до 1945. године у Другом свјетском рату, гдје сте били“, запитао се свештеник Данојловић.
Истичући да се зна одговор, свештеник Данојловић сматра да би одговор требало да дође од оних којима је постављено то питање, да се од њих чује одговор зашто су „прелетели“ у партизане, а читав рат провели у усташким фалангама убијајући српски народ.
Свештеник Данојловић је рекао да је ћутање о српском страдању у Подрињу, које је трајало више од 50 године, прекунуто захваљујући Удружењу грађана „Мост“ и неким људима којима је стлао до истине. Он сматра да су исти метод комшије муслимани употребљавали и у грађанском рату од 1992. до 1995. године, као што су то њихови преци радили у Другом свјетском рату.
„Исти је метод употребљен, исти начин мучења, исти алат, бодљикава жица, ексери, закивање на храстове, одсијецани дијелови тијела, све оно што су радиле усташе у Другом свјетском рату у Дрињачи, тако су радиле комшије муслимани заробљеним Србима на Глођанском брду“, рекао је свештеник Данојловић.
Према његовим ријечима, када се на сва та питања добије истинити одговор јавно, може се градити и евентуално и БиХ, јер како се каже у пјеми „Босна и Херцегоцина Светог Саве дједовина“. Он је нагласио да Републику Српксу треба чувати јер је натопљена крвљу њених највећих синова.
Присутни су обишли локације на којима је убијано српско становништво Дрињаче и околних мјеста у августу 1941. године.
Извор: infobirac.net
21.08.2025.