Ђурђевданска традиција у Ердуту - www.zlocininadsrbima.com

15. мај 2015.


Ђурђевданска традиција у Ердуту


Свети Георгије у народу познат као св.Ђорђе, код православних верника, је једна од најчешћих слава. Према црквеном календару прославља се 6. маја и тај дан назива се Ђурђевдан. За овог свеца везују се бројна веровања и народни обичаји, а један од најпознатијих је Ђурђевдански уранак. У Хрватској је он готово нестао, ипак у појединим местима, постоје они који га упорно чувају те сваке године у рано јутро 6. маја из села креће ђурђевданска поворка.

Таква традиција чува се и у општини Ердут, тачније у местима Даљ и Бијело Брдо, где је и ове године успешно одржан Ђурђевдански уранак. Око двестотинак младића и девојака окупило се испред цркве Светог великомученика Димитрија у Даљу одакле су у 4:30 часова кренули ка манастиру Успења пресвете Богородице у Даљ Планини.
- Ова традиција Ђурђевданског уранка код нас је стара вековима, ми смо је обновили пре једно десетак година. У организацији општинског СДСС-а годинама у назад одвијају се два уранка један у Даљу када долазимо у манастир Успења пресвете Богородице и други у Бијелом Брду. Тамо традиционално одлазе на Мишино Брдо до православног крста и затим одатле крећу кроз све улице где их људи дочекују. Ми у раним јутарњим сатима улазимо у Даљ и поворка обилази око 70% села. Ове године је јако много младих са нама што значи да традиција нашег народа на овом простору остаје и да православци наших крајева одржавају своје обичаје, објашњава начелник општине Ердут, Југослав Весић.

Приликом организовања Ђурђевданског уранка посебна пажња посвећује се сигурности свих учесника. Термини поласка и рута кретања пријављују се полицији која је ове године у знатно већем броју него иначе, пратила поворку. Организатори су и ове године ангажовали неколико редара како би пазили на младе учеснике којих је ове године било више него икада.
- Јако је тешко у ова модерна времена да младе покренете у јутарње сате, одведете их до манастира. Првенствено покушавамо да им покажемо како је то некада изгледало, уведемо их у то и очувамо традицију која то стварно заслужује. Све више обичаја се полако губи и сматрамо да то није добро и да ми који памтимо догађаје од раније морамо то преносити даље. Због тога нас посебно радује што ове године толико младих учествује у уранку, истиче Весић.

Колона трактора је око 5:00 часова стигла пред манастир Успења пресвете Богородице, где су учесници присуствовали светој служби коју је водио игуман Герман. Након тога у манастирском дворишту трактори и приколице окићене су зеленим грањем. Обичај је да се на Ђурђевдан ките куће, капије, врата, прозори, стаје и торови. Осим верског обреда ђурђевданско кићење разноврсним дрвенастим, зељастим или цветним биљкама, има улогу и у очувању здравог тела па и лечењу. Када се биљке којима је домаћин окитио своје домаћинство сасуше, одлажу се и чувају током целе године ради напретка у кући, као заштитници поседа те за справљање окрепљујућих чајева за лечење болести.

Такве су куће биле на Ђурђевдан и у Даљу, зелена коприва и цвеће красили су прозоре и капије кућа у улицама кроз које је пролазила поворка честитара. Испред многих домаћинстава која овог свеца славе као свог заштитника уранак је дочекиван послужењем. Пиће, храна, кафа и осмех дарују се учесницима Ђурђевданског уранка.
- Традиционално је да свака кућа која је свечар, или која је некад била свечар изнесе послужење и дочека уранак. Већином је то пиће, а ево испред наше куће служимо и једно старо јело које сви знају као леба, масти и паприке. Ми за овај повод ставимо љуту паприку како би се учесници разбудили, објашњава Марина Ботор из Даља.

Легенде кажу да је Свети Георгије убио аждају на Пештеру и да је заслужан за стварање немањићке државе. Кад је Стефан Немања заточен у пећину, молио се заштитнику Георгију да га ослободи. Када се Немања нашао на слободи, постао је велики жупан и утемељио је државу. На брду изнад града Раса, на месту данашњег Новог Пазара саградио је манастир Ђурђеве ступове. Пећина из које је Свети Ђорђе спасао Немању постала је стециште монаха и у време Светог Саве ту се развио велики пећински манастир. Његови остаци и данас стоје у подграђу моћне тврђаве на ушћу реке Рашке у Себечевску реку. Био је ослободилац заробљених, лекар болесних, заштитник сиромашних, борац против царева и великомученик. Слави се два пута, у пролеће 6. маја по новом календару као Свети Ђорђе и у јесен 16. новембра као Ђурђиц, у спомен на преношење његових моштију.

 

 

Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 117
13.4.2015.




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1451  пута
Број гласова: 0


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Борово: У препуној сали публика уживала у звуку хармонике
Објављено: 7. novembar 2015.     Има 1089 прегледа и 0 гласова.

Тења: Некад велико село, данас животари
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1132 прегледа и 15 гласова.

Академија у Вуковару: Светосавље као пут кроз тешка времена
Објављено: 9. februar 2016.     Има 1230 прегледа и 10 гласова.

Свети Сава, традиција српског школства
Објављено: 11. februar 2016.     Има 1234 прегледа и 5 гласова.

Споразум обележава једино општина Eрдут
Објављено: 12. novembar 2015.     Има 1270 прегледа и 10 гласова.




















Skip Navigation Links