Данас се навршава тридесет година од терористичког напада дубровачкe правојске на јединице ЈНА на територији општине Требиње (Иваница, Граб) и у близини границе Дубровника са Босном и Херцеговином (Чепикуће и Осојник) у којима је, у склопу оружане побуне у Хрватској, вршећи кривично дјело убиства на подмукао начин, убијено 26, а рањено преко 50 припадника Југославенске Народне Армије у чијем саставу су били и војници на одслужењу војног рока из разних крајева СФРЈ.
Масакр припадника ЈНА, од којих је половина била из Црне Горе, услиједио је по наредби хрватске Владе од 13. септембра 1991. године да се нападну касарне и јединице ЈНА у Хрватској, на шта је војни врх ЈНА, у ноћи 20/21. септембра 1991. године, одговорио покретом јединица ЈНА из Црне Горе према Источној Херцеговини.
Пејсаж са Иванице
Подсјећамо да су тог крвавог 1. октобра 1991. године, у ничим изазваном гранатирању положаја Требињске бригаде са подручја Дубровника, у Иваници убијена деветорица припадника ЈНА, међу којима и Вукола Јаћимовић из Бијелог Поља, а на Грабу, у засједи дубровачких снајпериста, убијени никшићки резервисти: Миња Делибашић, Петар Никчевић и Милутин Николић.
Истог дана, у сачекуши дубровачких ЗНГ у једном усјеку у Чепикућама, убијени су резервисти Ранко Бојић, Војислав Булатовић и Томислав Булатовић из Колашина, Жељко Пандурица и Милован Смоловића из Мојковца и Радисав Срдановић и Расим Мурадбашић из Подгорице, а на Осојнику, у засједи дубровачке паравојске, убијена су петорица припадника Требињске бригаде, међу којима Милија Лучић из Никшића и Зоран Ковачевић поријеклом из Грахова.
Делегација удружења "Насљеђе" у Требињу
Погинулима је тада у Народној скупштини СР Црне Горе посвећена комеморативна сједница уз оштру осуду хрватсог сепаратизма, усташтва и напада на ЈНА, да би само десетак дана касније, у вези са раграничењем на Превлаци, предсједник те исте Скупштине др Ристо Вукчевић послао писмо хрватском колеги др Жарку Домљану у коме се наводи да Црна Гора „уважава ријешеност Републике Хрватске да постане суверена и независна држава“, а хрватске паравојне формације се називају „Армијом пријатељске Хрватске“.
На одговор Домљана да је „наступила агресија на Хрватску са територије Црне Горе“ али да „Сабор није именовао Црну Гору као агресора већ Републику Србију и тзв. ЈНА“, Вукчевић се захвалио и Домљаново писмо назвао „гласом разума“.
Тако је, „гласом разума“ зачета издаја ЈНА и Србије у Црној Гори и фалсификовање истине о ратним дешавањима у Хрватској на штету Црне Горе и њених резервиста, што су хрватски најамници у Црној Гори искористили да 1. октобар 1991. године прогласе даном агресије ЈНА и Црне Горе на Дубровник. Под диригентском палицом из Загреба, у свему томе је саучествовао црногорски државни врх на челу са Милом Ђукановићем и Врховно државно тужилаштво Црне Горе.
Радан Николић
Овог 1. октобра, послије посјете Ђукановића Хрватској, коначно је потпуно јасно ко заправо стоји иза сатанизације припадника ЈНА из Црне Горе и текуће дестабилизације Црне Горе и региона како би Хрватска задржала контролу над Црном Гором, те да је Ђукановић хрватски дјелатник – сарадник Сигуроносно обавјештајне агенције Хрватске.
Ових дана свједочимо да, од Ђукановића, одговорнији однос према црногорским припадницима ЈНА погинулим 1. октобра, имају чак и дубровачки бранитељи који су их убијали. Наиме, на телефон Удружења бораца ратова од 1990 . године Црне Горе имали смо позив једног од ратних снајпериста из Дубровника који се представио и интересовао како се звао Црногорац, припадник ЈНА, „крупни брко из Никшића“, који је погинуо на Грабу, те да жали због његове погибије и хтио би доћи да на његов гроб положи цвијеће. Поздравили смо тај гест и казали му да ће, уколико се одлучи да дође, имати нашу подршку. Јер, кад у човјеку људско побиједи злочиначко, лакше се прашта.
Нека је слава припадницима ЈНА погинулим 1. октобра 1991. године. Док је Удружења нећемо их заборавити и радићемо све како би коначни исход био истина о њиховој погибији и правда.
Аутор: Радан Николић
Предсједник УБР 1990.
Преузето са: srpska24.me
Објављено: 01.10.2021.