У Чапљини (БиХ) 9. јула 1946. пред Државном комисијом за истраживање ратних злочина окупатора и њихових помагача, обављено је сведочење.
Од комисиjе су присутни.
Записничар: Невенко Баста
Секретар: Ђуро Боснић
Приступа Мехмед Тиквеша, син Салке, родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима, стар 35 година. По занимању земљорадник, прописно опоменут на казивање истине, изjављуjе:
- Тиквеша Ибро п. Алиjе 46. год. земљорадник из Шурманаца срез Мостар.
- Зубац Данило, п. Јерка, Хрват, 26 година, земљорадник...
Опоменути на дужност казивања истине изjављуjу:
Дана 5. августа 1941. увече стигао jе на станицу у Шурманцима посебан воз коjи jе имао шест теретних затворених вагона у коjима су били затворени жене и дjеца из Пребиловаца. Усташе су казивали да их има 520 или 525 лица. Ту ноћ затворени пребиловчани су ноћили у вагонима. Врућина jе била велика и њих jе страшно патила жеђ. Неки Шурманци су криомице доносили воду и додавали женама и дjеци, како знамо то jе чинио Салко Тиквеша умрл. Алиjе.
Са затвореним Пребиловчанима дошла jе велика група усташа око 300 њих коjима су се придружиле усташе из Шурманаца
- Јовановић Иван Јаковљев / у бjегству/,
- Јовановић Никола Матин /у бjегству/,
- Остоjић Јозо Јозин на слободи у Шурманцима,
- Харар Мирко Перин слободан у Шурманцима,
- Јовановић Љубо п. Мишка /стриjељан/,
- Јозић Никола Перин /стриjељан/,
- Харар Шимун слободан у Шурманцима,
- и jош неки чиjих се имена сада не сjећам.
Идућег дана, 6. августа 1941. око 08:00 сати у jутро усташе почињу пуштати жене и дjецу из вагона, па их у групама од стотину воде до мjеста званог Харарова махала, коjа се налази око 300м далеко од jаме. У то вриjеме Никола Фалак п. Ђуре из Шурманаца /погинуо/, коjи jе био усташки главар села обавjестио jе читаво село да ће се сада Пребиловчани „бацати у jаму“ па да се склону чељад и укућани.
Усташе одваjаjу групе по 10 лица, жена и дjеце и воде на jаму. Тамо се одиграваjу ужасне сцене. Дjеца се отимљу, вриште хватаjу се за своjе убице и не даjу се саме бацати у jаму, а дjевоjке саме скачу и бацаjу се у jаму, jер послиjе доживљеног протеклих дана, нарочито оног што су претрпjеле у школи у Пребиловцима, не желе више живjети.
Јама се налази при брду, остали пребиловчани коjи чекаjу на ред да буду бачени у jаму, у ствари не знаjу што се тамо дешава. Видjели смо како jе jедан усташа узео jедно диjете, била jе то дjевоjчица од 4-5 година, па га jе са смиjехом бацио у зрак као лопту, на дjетету jе залепршала црвена хаљиница приjе него га jе прогутао мрак jаме.
Усташе су оне коjи су се опирали гурали у jаму вилама и кочевима, неке су убиjали ударцима по глави, jер смо послиjе овог покоља, око jаме видjели много трагова крви и мозга. Једна смоква расте у врху jаме, на њоj се послиjе убиства пребиловчана видjело много одjеће, капа и опанака. То jе све при паду из jаме запело о гране.
Усташе су на самоj jами jош до голе коже опљачкали од пребиловчана оно што им jош нису дигли. Ми не знамо имена свих ових страшних убица, jер они нису из нашег мjеста. Али по казивању пок. Ивана Остоjића коjи jе лично био на jами било jе и Шурманчана коjи су били на jами, а од њих неки присиљени и од усташа.
Знамо да су бацали Пребиловчане у jаму ови:
- Кикаш Видак /погинуо/,
- Харар Мирко /слободан у Шурманцима/,
- Харар Шимун /на слободи у Шурманцима/,
- Остоjић Јозо п. Јозе на слободи у Шурманцима.
Мирко Харар и Остоjић Јозо знаjу све jамаре коjи су убиjали на jами у Шурманцу. Они се данас пред народним властима извлаче да нису били на jами него да су извлачили шодор, што ниjе истина jер за њих могу посвjедочити и Прусац Јозо п. Јуре у Шурманцима и Муjо Ђонко у 3. бригади ПОЈ, IV. батаљона 14.чета. Бацање у jаму траjало jе од 8 до близу 11 часова.
Послиjе овог покоља знамо да jе пар дана послиjе доведена jедна група од 60 људи коjи су бачени пред вече у jаму.
Рачуна се да jе у jаму у Шурманцима бачено око 2.000 људи. У почетку су та убиства одигравала по ноћи, а послиjе отворено по дану.
Усташе су у jуну 1941. убиjали и бацали у Неретву, али како су се на то жалили становници Метковића због многоброjних лешина, коjе су пливале Неретвом, почели су усташе бацати у jаме..
Шурманачка jама голубинка налази се у римокатоличкој жупи /парохиjи/ Међугорjе, из коjе су и непосредни извршиоци злочина. Пребиловачку неjач су убили у сриjеду, и док су jош издисали у мукама њихови џелати су се причестили у међугорскоj цркви.
Извор: genocid.info
Преузето са: jadovno.com
Објављено: 06.08.2023.