Уочи ратне Нове године – 27. децембра 1915. године – почела су прва затварања Срба у логор у Добоју који је формирала Аустроугарска. За две године постојања првог концентрационог логора у модерној Европи, то место постало је масовно стратиште за Србе.  

На меморијалу поводом 108 година од интернације првих логораша у Добој, Ненад Стевандић, председник Народне скупштине Србске Републике у БиХ, изјавио је да „нема места које није заливено нашом крвљу, али ни места на којем не живе припадници нашег народа, упркос свим злочинима и погромима на тим територијама”.

„Овде је формиран логор који, након турског зулума, представља корен геноцида над нашим народом. Ово је исходиште где су почели геноцид и уништавање нашег народа. Али наше памћење је велико”, навео је Стевандић у Добоју.

"Чишћење Босне"

У бараке у којима су пре тога коњи умирали од заразних болести затварани су житељи западне Србије, Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Намера Аустроугарске била је, како је изјавио Бошко Томић, изасланик српског члана Председништва БиХ, да лакше дође до Дрине и нападне Србију. Било је потребно наравити тампон зону и Србе у Босни одвојити од Србије.

За две године кроз добојски казамат прошло је око 45.000 људи. Њих 12.000 није дочекало слободу и победу над Аустроугарском. Убијени су или су умрли због лоших услова. Само у априлу 1916. у Црној гробници, како су хроничари назвали добојски казамат, умрло је 600 малишана. 

Званичници РС, потомци жртава и борачка удружења, као и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић, положили су венце код споменика жртвама добојског казамата, као и код Спомен-костурнице Србима страдалим у Добоју. Градоначелник Добоја Борис Јеринић рекао је да је Добојски логор историјско место за Србе о којем се мало зна.

Наставак историје

„Циљ је био да се током Првог светског рата у њега интернирају Срби с леве стране Дрине и да се униште, што је настављено у Другом светском рату у стратиштима Јасеновца”, рекао је Јеринић.

Од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. кроз логор у Добоју прошли су 16.673 мушкарца и 16.996 жена, деце и стараца из БиХ, Србије и Црне Горе, те 12.122 српска војника.

Први подаци о добојском логору предочени су у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из светског рата 1915/16. године”, урађеној приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године. У репринт тог издања уврштен је и документ из војног архива Независне државе Хрватске – наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. да се поруши спомен-костурница с костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла. Нацистичке снаге Анте Павелића реализовале су тај задатак у јуну 1941. године, у процесу истребљења српског народа у Другом светском рату у којем су по хрватским логорима убијене стотине хиљада Срба.

На стратишту железничка станица

У књизи „Добојски логор” аутора Душана Паравца, писаној на основу црквених докумената, сведочења савременика и изјава преживелих логораша, наводи се сведочење доктора Јосипа Шкарића, који је као лекар упозорио команданта логора (аустроугарског официра) да се оболелима од тешких цревних болести даје искључиво сува храна, на шта је добио одговор:
- „Да, па шта ћемо. У историји се дешава да неке нације нестају, а друге се дижу... Па шта се може против тога чинити, да овог пута нестане српске нације.”

У сведочењу преживелог логораша Милоша Ћосовића, коме је током транспорта до логора умрла четворогодишња сестра, наводи се:
- „Ко би могао знати број мртвих у том несретном логору. Ко би могао избројати жртве страшног безумља. Није их нико ни бројао. Нико, у ствари, и не зна колико је мртвих засуто земљом поред река Босне и Усоре. Нисам могао схватити објашњење да је све због тога што смо Срби. Народ је само ћутао. Готово да се данима није чула реч, осим потмулог плача деце. Било је то доба умирања. Владала је језива тишина смрти.”

Историчари наводе како су о димензији страдања сведочиле пронађене плитко закопане масовне гробнице са скелетима логораша или тела пронађена током радова на проширењу железничког чвора у Добоју 1968. године, о чему је својевремено известио дописник „Ослобођења” из Добоја. Логор се налазио на простору постојеће Железничке станице у Добоју, која је изграђена у време бивше Југославије, што је умногоме онемогућило прикупљање материјалне грађе.

Аутор: Младен Кременовић
Извор: politika.rs
27.12.2023.