Данас је Преображње Господње, велики православни празник.
Данас се навршава 25 година од како је злогласни казамат "Лора" у Сплиту затворен. Било је то двије године након што је завршен грађански рат у Хрватској и што је потписан Дејтонски мировни уговор у Охају (савезна држава у САД).
Међутим, ваља причу почети испочетка.
Лора је некада била велики наставно-образовни центар за потребе Југославенске Народне Армије. Такође, ту се налазила војна лука са бродовима и мноштво војника је баш ту пролазило обуке. Тачније, команда Ратне морнарице ЈНА се налазила баш у Лори. Сем тога, ту је био и истражни затвор.
Крајем осамдесетих година 20. стољећа дошло је до великих економских и политичких турбуленција на простору од Вардара па до Триглава. Сепаратистичке снаге задојене својим иредентистичким циљевима и заслепљени шовинистичким идејама су почеле уз помоћ страних обавјештајних служби да разбијају југославенску федерацију 1990-1991.
У авнојевској Хрватској предводници "новог времена" били су Фрањо Туђман и партија Хрватска Демократска Заједница. Они су показивали симпатије према клеро-фашистичкој Независкој Држави Хрватској. Почело је са илегалним наоружавањем и стварањем паравојних формација (познато као афера Шпегељ), које су носиле назив Збор Народне Гарде. Такође и резервни састави Полиције су увећани 4-5 пута.
Туђман је са својим сарадницима: Стјепан Месић, Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Јосип Манолић, Иван Векић, Гојко Шушак и други, направио планове за истребљивање србске популације са простора од Драве до Јадрана. Циљ је био да се Срби смање испод три процента. Њихова имовина уништи или конфискује.
Средином 1991. године почели су напади ЗНГ на србска насеља, а мало касније и на касарне ЈНА који су били на територији СР Хрватске. ЈНА је у почетку била тампон-зона, гдје је Генералштаб водио пасивну политику, вјерујући да ће се све само од себе средити и смирити. Хрвати су имали све вријеме рата подршку НАТО пакта, прије свега Њемачке, Британије и САД.
Почетком 1992. године, тачније 4. јануара посљедњи југославенски војници напуштају Сплит. Тако су Лору запосјели припадници Војне полиције 72. бојне ЗНГ. Одмах је формиран концентрациони логор.
За управника "Лоре" постављен је Томислав Томо Дуић, иначе родом из Вуковара. Сем њега имена мучитеља која треба упамтити су: Емилио Бунгур, Точни Вркић, Анђелко Ботић, Звонко Гиљановић и др.
Међу мучитељима се свакако издваја и тадашња супруга Дуића - Тања Бјелобрајдић, такође из Вуковара. Она је иначе била припадник МУП Републике Хрватске која је радила у Управи криминалистичке полиције у Сплиту. У "Лору" је долазила да оживљава своје најниже пориве и најгоре фантазије као у хорор филмовима. Бар су тако свједочили преживјели.
Бјелобрајдићка је иначе написала књигу тј. роман за који је добила неколицину награда. Данас она живи у Вуковару и сматра се за "угледну" грађанку.
Међу онима који су прошли најтеже муке у сплитком казамату су: Бојан Весовић (19), родом из Крагујевца, али је као редован војник заробљен у југо-западним дијеловима Босне у прољеће 1992. За сам три мјесеца хрватски мучитељи су над његовим тијелом се толико иживљавали да је умро најгорим мукама. Његови посмртни остаци су спаковани у једну кутију и пребачени у БиХ, у околину Дувна и тамо покопани. Деценијама касније је направљена ексхумација и утврђивање идентитета.
Зуровац: "Живим да би свједочио"
Сем њега, у "Лори" су убијени: Владо Савић, Душан Јелић и многи други. Заправо у "Лору" је утамничено преко 1.000 логораша, познато именом и презименом. Нажалост, вјеровање је да је тај број ипак већи.
Они који су преживјели, а међу њима: Слободан Бобо Зуровац из Чапљине, Мирослав Чучак из Требиња, Мирослав Стаменковић из Ниша, Милорад Пајчин из Губина...итд. Сви они су свједочили пред истражним органима Републике Србске или Републике Србије. Такође овдје је важно споменути никшићко-шавничку групу логораша, бивших припадника ЈНА над којима су примјењивање специјалне методе мучења и иживљавања да здравом људском уму је то тешко замислити.
О свим ужасима сплитске "Лоре" био је упознат цијели државни и војно-полицијски врх Републике Хрватске током деведесетих година. Међутим, нико од њих није реговао. Сем тога, знали су и то да "Лора" свакако није једини казамат смрти за Србе на територији авнојевске Хрватске, већ само једна карика у низу.
Једини ко је од хрватских војника проговорио јавно о тајнама црног Блока Ц у "Лори", који се сматра за 10. круг Дантеовог пакла јесте војни полицајац Марио Баришић из Шибеника. Њему су упућиване како јавно тако и тајно пријетње смрћу.
Што се тиче суђења и пресуде за "Лору", почетни процес је водио судија Славко Лозина који је направио фарсу и тешко ругање жртвама и њиховим породицама. Сем тога, чим су подигнуте оптужнице против осумњичених они су се дали у бјекство и дуго година су се скривали. Међутим, то је била јавна тајна за њихова скровишта. Ипак, шесторица припадника 72. бојне хрватске војне полиције су осуђени на казне затвора, док су двојица још у поступку.
Иако су свједоци навели више имена оних који су одговорни за мучења и смрт, само је мања група приведена државном суду. Једноставно, лицемјерно се слушају образложења, како нема политичке воље, иако нико јасно не може да каже шта то заправо значи, и како је могуће да се власти у Хрватској мјењају, а да је клима увјек иста.
Суштински, хрватско друштво и даље није спремно да се суочи са својом мрачном прошлости, јер ако би се прво откриле све тајне сплитске "Лоре", а онда и шибенских "Кулина", Пакрачке Пољане, "Рибарске колибе" у Марином Селу, Велесајам и Селска улица у Загребу, Дубровачка улица у Осијеку.... па и многих других стратиша новије хрватске историје, гдје би карактер и позадина ткз. Домовинског рата били у многоме промјењени.
Ето, прође тако у 25 година у неправди и лажима које је Европска унија прије девет година наградила, када је 1. јула 2013. године примила Републику Хрватску у своје јато.
Умјесто закључка рећићу вам ово... Лора је реинкарнација Јасеновца. Једине двије разлике су у времену дешавања (50 година разлике) и броју жртава. Све остало је исто заправо слично.
Написа: Чуле
19.08.2022.