Необични положајници појавили су се тог Божића 1993. године у Кравици. Само у овим данима уз богате трпезе у топлим кућама, можемо замислити како је било тим мученицима који су своје комшије дочекали и понудили их оним шта су имали тога дана на столу.
Епилог: играње фудбала са српским главама, разапињање на дрвеће, 50 мртвих, 80 рањених, петоро никад пронађених.
Међу несталима био је и Миладин Б. Недић, стар 32 године. Супруга му је била у другом стању, спасила ју је река Дрина и болница у Бањи Ковиљачи али Миладин није дочекао да види своје дете, ћерку.
Клати Србе на највеће празнике, стара је наци-фашистичка идеологија коју су наследили и муслимански фундаменталисти, следбеници Алије Изетбеговића, лидера Странке Демократске Акције.
Истог дана када су напали Кравицу и у ширем реону Лукавице покушали су да убаце једну своју терористичку групу. ВРС овде није себи дала изненађења.
Нажалост, заобишавши српске положаје кроз шуме и јаруге, добро наоружане исламистичке звери под командом Насера Орића упале су у Кравицу, а онда су сравниле са земљом и Шиљковиће и Јежештицу.
Јесте ли ви икад видели четверогодишњег терористу? Ја нисам, нити сам икад чуо да терориста може бити непокретна старица од 84 године. Толико су имале најмлађа и најстарија жртва покоља у Кравици. За „патриотски” портал „Инат.ба” они су терористи и легитимни војни циљ. Овај портал води Феђа Хаџифејзовић, син новинара Сенада, и тај портал је продужена рука усташког „Klix.ba”.
Феђу сам први пут гледао 2017. године у документарцу Моргана Фримена.
Он у Поточарима са оцем млатара рукама и показује на околна брда и говори да су 12. јула 1995. године баш ту прешли војници из Србије и у Сребреници урадили знате већ шта. Ту његову причу без проблема објави „Национална географија” и то гледа цели свет. Јер чињеница је да су Срби велики злочинци, а ко покуша то да доведе у питање, биће моментално цензурисан.
Јуче смо гледали Фадилу Мујић која кроз смех прича о пљачки и убијању 50 душа у Кравици. Након што је овај њен интервју изашао у јавност 2021. године, Фадила одмах „умире”. Ова ткз. мајка Сребренице тако је „преселила” по трећи пут. На „ахирет” је одлазила кад год би требала ићи на суд и сведочити о масакру у Кравици, те је тако заувек нестала као незгодан сведок крвавих злочина.
Тога дана у Кравици настала је једна песма, популарна међу босанским муслиманима:
„Мјесто попа што свети водицу,
дошетао Насер у Кравицу.
Оставише и Божић и славу,
само живу да извуку главу.
А на столу торте и колачи,
нек' их једе ко је био јачи.”
Очекивано, ни за овај злочин у Кравици није одговарао никад нико. А и зашто би, па убијани су Срби...
Огромни ресурси су уложени да би мит о Сребреници наставио да живи. Анђелина Џоли, Морган Фримен, филмови, документарци, највеће светске телевизије.
Баш то је потребно, јер је Сребреница глогов колац у срце Србима и српском народу. С друге стране, српске жртве нико и не помиње.
Да напоменем, у Другом светском рату у селима око Сребренице убијено је 6.500 Срба, а у трећем покушају истребљења Срба у ХХ веку, Срби су ловљени као звери и убијено их је 3.267 само у средњем Подрињу. Глумци и највеће светске ТВ куће о овом страдању никад неће проговорити нити једну једину реч.
Зато је наша дужност да их се сетимо бар на битне датуме ако већ не сваког дана. Због тога што мртви немају прилику да изнесу своју страну приче и да се бране...
Аутор: Деан Савчић
08.01.2024.