Добојски догор је мало познат и готово се о њему ништа и не зна, јер је из Првог светског рата. Кроз овај логор је прошло 45.000 Срба, жена и деце, а 12.000 их је пострадало. Остали који су преживели, из Добојског логора су премештани у дуге логоре, који су тада у Европи "ницали као печурке после кише", и који ће нажалост стару, добру Европу већ у Другом светском рату претворити у радионицу смрти.

Од Добојског логора, као и у другим млевеоницама људи, који су по његовом обрасцу настајали, јавља се нови феномен, тзв. модерни геноцид. ТІ. Да је у тим логорима долазило до истребљења читавих народа. За нас Србе Добојски логор је био почетак, али ће се истребљење Срба нажалост наставити током Другог светског рата у усташкој НДХ, када ће настати велики логор смрти - Јасеновац, у којем је по научним подацима побијено вище од милион људи, а од тога 700.000 Срба.

Из данашње перспективе 20. век бисмо могли окарактерисати као најмрачнији век у историји човечанства. И није чудо што га многи везују за почетак апокалиптичких догађаја. Ако узмемо у обзир само Први и Други светски рат, и колике су они размере страдања и жртава човечанству донели, такве бројке историја не памти, а данас је познато, да је све то било плод философије нихилизма, философије надчовека и философије зла и крви дарвинизма.

Данашњем свету је остало само да на те небивале трагедије, ако jе могуће, извуче поуке.

За нас Србе је значајно да се сећамо својих стратишта као и заборављеног Добојског догора из Првог светског рата. Зашто?

Због тога што би се на оваквим страшним местима требало сећати жртава, страдања и људског безумља и на шта је све човек спреман без Бога, без вере и моралног закона. Данашњем свету и нема пута осим пута покајања. Већ су старозаветни пророци читаве народе позивали на покајање. У таквим временима и ми живимо сада.

Ако се свет не врати свеспасоносном покајању, неће га ни бити. То није никакав песимизам, већ проста чињеница ако знамо колико данас у свету има разорног нуклеарног оружја којим овај свет може стотину пута уништен бити. Од тога, Од те апокалиптичне трагедије, може нас само покајање Богу и божанским и људским законима вратити. То је једина нада да овај свет има будућност и да би се у њему могло и даље безбедно и слободно живети и радити.

Нека Добојски логор буде опомена свима да зло добро донети неће и да ће Бог зло осудити, а да ће добро и добре наградити.

Митрополит зворничко-тузлански
Фотије (Сладојевић)
27.12.2024.