Од 8. до 17. септембра 1995. године Војска Републике Хрватске, ткз. Хрватско Вијеће Одбране и Пети муслимански корпус ткз. Армије Босне и Херцеговине спровели су злочиначку операцију „Маестрал“. Уз подршку НАТО авијације заузимају градове Дрвар, Босански Петровац, Босанску Крупу, Кључ, Јајце и Шипово.

Претходно су мало прије злочиначке акције "Олуја", крајем јула 1995. године заузели Гламоч и Босанско Грахово. Ка Србији и остатку Републике Српске креће још једна колона избјеглица, овај пут из Босанске Крајине.

Убијено је 655 Срба, а прогнано 125.000 Срба.

Према попису из 1991. године, Срби су чинили апсолутну већину у општинама Босански Петровац (75%), Дрвар (97%), Босанско Грахово (95%), Гламоч (79%) и Шипово (79%).

Босански Петровац су 15. септембра заузели припадници 5. корпуса ткз. Армије БиХ под командом генерала Атифа Дудаковића.

Многи Срби су одлучили да остану на својим огњиштима и да бране своју кућу, своје село.

Припадници ткз. Армије БиХ су починили бројне злочине над Србима у насељима петровачке општине. Државни суд Босне и Херцеговине потврдио је оптужницу против генерала Дудаковића и 16 припадника Петог муслиманског корпуса.

Они се терете за злочине против човјечности и злочине против цивилног становништва, за убиства више од 300 лица, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништење 38 православних храмова, цркава и вјерских објеката.

Међу стотинама убијених Срба налазе се припадници Војске Републике Српске: браћа Жарко и Лукица Латковић, Милан Јеличић, Јово Миљуш, Милош Ступар, Јанко Бурсаћ, Миленко Мацура, Миодраг Гачић, Небојша Тимарац, Радослав Бојић, Славољуб Обрадовић, Драган Арсенић, Милан Товирац, Драго Делић, Божидар Срдић, Коста Петковић, Милан Чеко, Миливој Пилиповић, Драшко Јојић, Драган Тадић...

Као и српски цивили, односно старци: Илија Рунић (рођен 1905.), Никола Ковачевић (1910.г), Давид Ступар (1908.), Анђа Вујиновић (1915.), Даринка Рунић, Томо Јуришић (1906.), Млађен Станаревић (1916.), Босиљка Касаповић, Обрад Ђукић, Стана Чекић и многи други.
 

Нека им је вјечна слава и спомен.

Бојана Медић
16.09.2020.