У понедељак, 22. априла 2019. године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали  Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90.

* * *


Јасеновац  је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да га ослободе био је неуспешан, а партизани то нису ни покушавали. Штавише, заобилажењем ослобађања Јасеновца хрватски комунисти, како је то нагласио на трибини проф. Живановић, су пружили подршку Хрватима да поубијају логораше и уништавају доказе монструзности усташког покоља, на огромном подручју које се простирало на обе стране Саве.

„Тема је тешка и болна. И баш зато обавезујућа и не сме да буде избрисана из колективног памћења. Поготову што су Срби народ који брзо заборавља, што су приметили и наши непријатељи.
Будући да смо у Страсној недељи када се сећамо Христовог страдања, овом трибином нећемо нарушити смиреност и достојанство које нам је потребно. Циљ вечерашње трибине није пуко јадиковање, самосажаљевање, нити оптуживање починиоца недела, већ да се са научног и духовног аспекта, аргументованим доказима разјасне узроци ових страхота, утврди истина и извуче поука за будућност.

Јер, само истина може донети прави, потпуни мир“ – рекла је Снежана Недељковић, председник Друштва историчара Ужица и чланица Кола српских сестара Ужица.

„Вечерашња трибина је посебна, и за нас историчаре – историјска, јер нам је гост, професор лондонског Универзитета др Србољуб Живановић. Рођен 1933. у Сарајеву, одакле је 1941. пред  усташким ножем пребегао у Србију. Најкомпетентнија личност да говори о овој теми, јер је као антрополог и палеопатолог, више од пола века провео у истраживању и  расветљавању истине о геноциду у Јасеновцу.

Са ужасима геноцида упознао се 1964. године, када је на челу југословенске Комисије судских антроплога вршио прво истраживање, због чега ће од комунистичког режима  1968. године бити приморан да емигрира у Велику Британију. 1982. издаје уџбеник у којем објављује властити метод за узимање узорака са скелета, који је прихваћен у целом свету. Данас је, академик Србољуб  Живановић председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу и председник Фонда за истраживање геноцида, који неуморно говори у име оних чија је ћутња вечна.

Директор је Европског института за изучавање историје древних Словена, утемељивач српске антрополошке школе и аутор прве књиге о теолошкој антропологији, а као стручњак позиван је и истраживао је где се налазе гробови српских владара и светитеља. Аутор је многобројних књига из области којима се научно бавио.“

Питања на која је одговорио професор на трибини:

1.     да ли је геноцид над Србима почео са Јасеновцем?
2.     истину о јасеновачким жртвама на основу доказа комисије из 1964. и резулата рада Међународне комисије за истину о Јасеновцу
3.     о улози и одговорност Римокатоличке цркве
4.     о дијалогу СПЦ на тему помирења (у ком случају је то могуће?)
5.     о потреби да се негује култура сећања- Меморијални центар
6.     шта добијамо ћутањем?
7.     где су у свему овом представници САНУ и СПЦ?
8.     шта нам је чинити?
    

Уводну реч трибини дао је уважени православни публициста Ранко Гојковић. Учесник је три последње Међународне конференције о Јасеновцу, а са професором Живановићем је 2010. учествовао на 1.Међународној конференцији о Јасеновцу у Русији. Херцеговац је, родом из Гацког. После студија Рударско-геолошког факултета у Београду, стекао је диплому „Државног института руског језика А.С.Пушкина“ из Москве. Као преводилац и тумач руског језика превео је више од 40 књига са руског на српски језик, аутор је књига „Знаменити Срби у руској историји“ и „Знаменити Руси у српској историји“. Као добар познавалац српско-руских односа учесник је многобројних конференција, округлих столова и књижевних сусрета у Русији, Србији и Републици Српској. Стални је аутор православно-информативне агенције „Руска Народна Линија“ из Санкт Петербурга, члан је Президијума Свесрпског Словенског покрета и председник одељења монархистичке организације ,,Руско сабрање“, главни је уредник портала „Саборник српско–руски“.

Ранко Гојковић је говорио о страдању (покољу) Срба у Херцеговини, о духовној димензији српског страдања, о томе колико је руска јавност упућена и заитересована за ову тему.

Захваљујући гостима предавачима који су овој теми приступили академски, са становишта науке и аргумената истине, трибина је испунила очекивања присутних и организатора. Професор др Србољуб Живановић, сведок истине, коју је почео да истражује давне 1964. као члан прве експертске групе одређене да испита злочине у Јасеновцу, говорио је о својим сазнањима која потврђују да је Јасеновац  један од најстрашнијих логора смрти за Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату. У свом излагању изнeo је и доста сећања која су му преносили његови најближи сродници, сведоци репресија над жртвама, као и лична сећања која га прате од раног детињства. Веома смирен и разборитог памћења професор је својим излагањем пленио пажњу присутних, нарочито деце (које је било у великом броју – и основаца и средњошколаца), a која су нетремице упијала информације, допуњујући знање стечено у школи. Господин Ранко Гојковић је, износећи чињенице о страдању његове фамилије у Херцеговини и образлажући како се препознају мошти оних који су се спасили и оних који су се посветили, приближио величину страдалничког подвига српског народа. Трибина је отворила нова питања о којима се може посебно разговарати и због којих се указује потреба за неким новим сусретом.

Предавање српског антрополога проф. др Србољуба Живановића, учесника истраживања масовних гробница логора Јасеновац (спроведеног 1964. године) и председника Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу и Фонда за истраживање геноцида. Предавање је одржано у организацији Друштва историчара Ужица и Кола српских сестара Ужица 22.04.2019. године у Свечаној сали Градске куће у Ужицу.

—–

 

Биљана Диковић
СРБски ФБ Репортер
15.5.2019.