Половином фебруара 1942. године Муслиманска легија Заима Мостарлића - Капетановића из Рибнице, у садејству са домобранима под командом поручника Звонка Делаћа из састава XV. пјешачке пуковније оружаних снага Независне Државе Хрватске, вршили су етничко чишћење у долини Возућице. Најтеже су страдали Баре, Бучје, Маричићи и Калајиши.

Повлачење потиснутих цивила из слива ријеке Возућице према Жедном Врху и Гостовићу штитила је са Сјенокоса једна мања чета предвођена браћом Благојевић. Били су наоружани пушкама, ратним плијеном, кога су у децембру заробили разоружавши вод домобрана у долини Возућице, али су оскудијевали у муницији. У неравноправној, вишесатној борби, опкољени и oстали без муниције, изгинули су 16. фебруара 1942. године потомци Косте (Живка) Благојевића (1867+1939) из Калајиша, познатог пчелара и дугогодишњег манастирског појца.

Јуначки су страдали угледни домаћини, Костини синови Ђорђе (1898) и Илија Благојевић (1889), Ђорђин Рајко (1924), Илијин син Драго (1912) и кћерка Дуја (1924), комшије Благоје (Јефте) Мркаљевић (1902), Васкрсија Л. Станић (1885) и рођак Милан Р. Станић (1887), сви из Калајиша, Цвијетин М. Достанић (1923) са Липе, Драго (Ђорђе) Благојевић (1923) и младић Урош (Мојсија) Благојевић (1923) из Маричића.

Посмртни остаци погинулих на Сјенокосима пронађени су крајем љета и покопани у манастирско гробље.

Иза Илије Благојевића остала је супруга Ружа (1887+1957), син Ранко и кћери Софија и Миља.

Борци Станко Ж. Благојевић (1876) из Калајиша (Костин брат), Љубо (Косте) Достанић (1900) из Бучја, Бранко (Митра) Трифковић из Јеличића, Васкрсије Спасојевић са Присјеке, Душан Јовановић и Митар Тошановић из Врачевца, браћа Љубо и Илија Добрић из Поткочарина заробљени су у рејону Сјенокоса и спроведени у Лађеник код Рибнице, изложени страшном мучењу, а потом дотучени. Њихови посмртни остаци нису никада пронађени.

Станкова жена Роса (1874+1944) умрла је од тифуса.

Иза Љубе Достанића, који је из Јеличића доселио у Бучје остала је супруга Госпа (рођена Благојевић) и петоро дјеце.

Заповједништво Другог домобранског збора (корпуса) НДХ у свом извјештају пише: "16. вељаче довршене су борбе одреда добровољачке народне милиције Хаџиефендића у простору села Рибница и Сјенокоса, 20 км југоисточно од Завидовића. Губици: 14 мртвих побуњеника". 

Капетан Делаћ је пред крај рата пребјегао у Титове партизане, командовао четом за везу крајишке 39. дивизије ПОЈ и тиме опрао своју крвави прошлост у долини Криваје. Мујага Мулахалиловић из Мујагића је на суду признао учешће у овом злочину.

Аутор: Раденко Б. Станковић
"Трагови нашег постојања"
22.07.2025.