Поштовани Предсједниче Републике Српске, помаже Бог!

Прво Вам честитам и захваљујем на очувању Републике Српске! Пратим дешавања у свијету а поготово дешавања на српским територијама.

Јако волим народ из Републике Српске. Моја бака ме научила да будем добар човјек, а савршени свештеници, највише из Републике Српске су ме научили да будем велики патриота. Има нешто у том народу из тог краја посебно и јако. Веза изворна и задојена, не разводњена према Богу отхрањује велике патриоте. Такве волим и поштујем. Трудим се и сама свим срцем, и само срцем, остати као патриота и хуманитарац уважена у нашем народу. Редовно крајем фебруара, из Швицарске у коју сам као дјете отишла, долазим у Бања Луку на „Личко вече“. Зимус сам и моју хуманитарну књигу у Банском двору, насупрот Ваших канцеларија, представила. Књигу која је својом продајом и уз помоћ донација наорда, на Вама познатом Бансотлу, на светој Фрушкој Гори, споменик палим Крајишницима одвајкада подигла.

Редовно Вас пратим и на Вашим насутпима у наведеном крају. У Крушедолу на примјер. Увјек ми је драго чути Ваш одлучан говор и волим Ваш патриотски став. Због тога Вам се и обраћам у нади да Ви можете својој браћи и сестрама из Крајине помоћи. Ви и Ваши пријатељи од којих неке и лично познам.

Ја сам економ, живим и школовала сам се у иностранству и знам да ова кружна писма и протести у вези непоштовања 4. и 5. аугуста као Дана жалости, за ову годину ништа измјенути не могу. Али ја вам ово писмо пишем у нади да ће те на Вашу листу ствари које требате одрадити, ставити ову моју молбу. Молбу жене и сестре из Крајине. Молбу у име мог и Вашег народа из Крајине. Молбу жене која је као дјете отишла у иностранство, а цјело вријеме рата се враћала у Крајину, слала са народом у дијаспори помоћ и у Крајину и у Републику Српску. Молбу жене која ову јесен прави у Цириху промоцију помените хуманитарне књиге "Дивани личких споменика", и сав допринос књиге шаље у Републику Српску, Удружењу жена које су за вријеме рата биле у непријатељским логорима шриом Босне и Херцеговине.

Ја Вас, Вас који као и ја знадете да је Олуја онај завршни ударац на српски народ и синоним за све опреације душмана на нејач и Српство, преклињем и молим, да званично 4. и 5. аугуст потцртате као Дане жалости и да се забрани свако непоштовање тих тешких датума. Са ужасом пратим, да се читави фестивали одражавају и у Вашој као и мојој Бања Луци и широм Републике Српске. Има људи који тај дан славе као да ништа било није. Али на жалост било је! Догодио се на очи свијета геноцид над мањинским и предходно од тешког наоружања (по наредби!) разоружаним, готово голоруким народом Крајине.

Ране су још увјек свјеже. Ако их сада већ опростимо, заборавимо, сакријемо од свог срца, као онад да очекујемо да ће наша дјеца и наша унучад знати шта се тога дана догодило? Како ће знати супроставити се, кад их у школама и на улици буду другачијој историји убјеђивали?!?

Ми не смијемо заборавити нас јер су то остали давно већ учинили!
Ми се морамо борити за свој образ и за свој углед, за своју лозу и за своје часне корјене, а то нико не зна боље него Ви поштовани Предсједниче.

Из тог разлога замољавам Вас, и кључне људе око Вас, и Ваше пријатеље од којих би издвојила господина редитеља Емира Кустурицу, академика Матију Бећковића (којег сам упознала у Цириху и који ме је одушевио), господина доктора Басташића који је у Вашем граду и који толико жустро својим удружењем Јадовно 1941. брани страшну истину о предугом геноциду на наш народ, да предузмете иницијативу и да тај датум заштитите да се не скрнави и даље. Наш, Ваш и мој народ!

Сигурна сам да сви набројени, на челу са Вама можете у сестри Крајине, у Републици Српској, ове дане сачувати као документ великог страдања и одати све заслужене почасти браниоцима огнјишта својих.
Ја са моје стране обећавам колико год Ви себе дадете, да ћу ситна и на око небитна, и даље давати себе без граница за наш цјелокупан народ, јер Пељешевица и Дрина су само природне љепотице али никако границе између Срба.

Поздрављам Вас пуно. Желим Вам добра здравља и свако добро од Бога и народа. Хвала вам на одвојеном времену ову моју молбу, мој апел за помоћ прочитати. Нека не остане на томе ако Бога знате.

С Богом – сестра,

Милена Чанковић

Шафхаузен - Швицарска,
на Огњену Марију 2017.