Откривањем спомен-плоче првој жртви рата у општини Брод Војиславу Горановићу у кругу предузећа "Грамат" у Горњем Клакару, данас су обиљежене 23 године од агресије регуларне Војске Хрватске и паравојних формација на ову општину.

Горановић је био технички директор Индустрије грађевинског материјала "Грамат", који је погинуо на радном мјесту у јутарњим часовима 16. септембра 1991. године. Спомен-плочу открили су Мирко и Милован Горановић, браћа убијеног Војислава, а освештао је свештеник Дарко Вукомановић, који је потом служио парастос. Послије откривања спомен-плоче Мирко Горановић захвалио је грађанима Брода, посебно бродској Борачкој организацији, који су оживјели сјећања на његовог убијеног брата. 

Предсједник Предсједништва бродске Борачке организације Зоран Видић у обраћању је рекао да је прва оружана агресија регуларне војске Хрватске на БиХ, боље речено агресија на српски народ у бившој општини Босански Брод, извршена у ноћи узмеђу 15. и 16. септембра 1991. године. 
- "Са простора Славонског Брода, артиљеријским оружјем гађана су сва српска насеља у општини Босански Брод, дуж ријеке Саве. Отворена агресија је имала и свој данак: 16. септембра 1991.године, у јутарњим часовима, смртно је страдао инжењер Војислав Горановић, технички директор Индустрије грађевинског материјала `Грамат` у Горњем Клакару. Била је то прва жртва рата, који у БиХ званично није ни почео" рекао је Видић. 

Он је подсјетио да су након тога, почетком 1992. године, почели су да се нижу и други догађаји који су за Србе имали трагични исход. 
- "Од 3. марта 1992. године, када је извршена агресија на Брод, Срби су постали свјесни да се морају организовати за одбрану. Већ 25. и 26. марта десила су се стравична убиства у Броду и Сијековцу, а у мају 1992.године почео је и егзодус народа са овог подручја", рекао је Видић. 

Он је навео да разлоге за оптимизам улива жеља српског народа да брани своју част и отаџбину и да не заборавља своје претке који су своје животе и своја дјела уградили у историју. 
- "Сјећање на Воју није и неће бити само ова спомен-плоча, гдје ћемо прислуживати свијеће сваког 16. септембра", поручио је Видић. 

Он је рекао да је сјећање на убијеног Горановића и раније било уграђено у историју бродске општине, јер су двије улице у Броду добиле назив везане за немиле догађаје из 1991.године. 
- "Једна улица у Броду носи име Воје Горановића, а друга је Улица 15. септембра. Надамо се да ће становници тих улица, као и сви грађани Брода, знати цијенити слободу и гајити сјећање на историјске чињенице", нагласио је Видић. 

Вијенце и цвијеће испред спомен-плоче положили су представници Борачке организације Брод, Мјесне борачке организације Клакар Горњи, начелник општине Брод Илија Јовичић са сарадницима и други. И испред спомен-обиљежја подигнутог код Основне школе "Свети Сава" за све погинуле борце одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Бродског Поља, служен је парастос, положени су вијенци и цвијеће, те прислужене свијеће. 

Организатори обиљежавања су Борачка организација Брод и Савјет мјесне заједнице Бродско Поље, уз подршку општине Брод. Напад на општину Брод 3. марта био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине. Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу. 

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља. 

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод. 

Коначно ослобођење становништво Брода дочекало је тек 7. октобра 1992. године.

Извор: СРНА
3.3.2015.