Регија Бирач, односно рејон Средњег Подриња јесте најстрадалнија територија на тлу бивше Југославије која је плански и крвнички разбијена почетком деведесетих година 20. стољећа управо од хрватских, муслиманских, албанских и словеначких сепаратиста, јер су имали помоћ од западних дипломата, односно држава Европске уније.
Заправо Хрвати, муслимани и остали су били само пијуни да не кажем "топовско месо", у борби против Срба.
Био је то крај Хладног рата и побједа НАТО пакта, који је дочекао да се Варшавски пакт распрши у парампарчад. Заправо њихова шанса је била да се изведу преко ЦИА, МИ6, БНД, ГДЦЕ агената ткз. Обојене револуције у земљама Источне Европе, које су након Другог свјетског рата биле под совјетском зоном утицаја.
Од самог краја 1980-их година су уједињена Њемачка, Француска, Велика Британија као водеће земље ЕУ водиле жестоку кампању против Срба и Србије, пласирајући лавину неистина и бљувотина да се сваком нормалном човјеку смучи. Док је права истина била та, да су Срби у крајевима Југославије гдје год нису имали релативну или апсолутну већину трпели терор и исељавали се. Добар примјер је Косово и Метохија, али било је тога и у Далмацији, Босни, Лици, Херцеговини, Банији, Кордуну, Мославини, Билогори...
Деценијама су информације које се преносе њиховој јавности строго контролисане и узимане су вијести из медијских кућа: Љубљане, Загреба, Сарајева, касније и Приштине, гдје су само њихове жртве и страдања (с)помињане, али и нереално преувеличаване.
Шта је био циљ?
Циљ је био сломити тј. уништити Србе, тачније наставак политике одвајања Срба (које су гледали као мале Русе) од мора односно Јадрана... јер су се страховито бојали угрожавања својих геостратешких позиција на Медитерану. Онај ко контролише Средоземље, тај контролише и цијели свијет.
Иако је од завршетка оружаних сукоба на јужнославенском простору прошло 25 или скоро 30 година, ми и даље имамо неријешене националне проблеме настале пресудама Хашког Трибунала, који се налази у Холандији земљи ЕУ... јер су управо одлуке Међународног кривичног суда за бившу Југославију ослобађањем кривице нпр. Анти Готовини, Насеру Орићу, Рамушу Харадинају и других направиле вражију ситуацију, да се Србима жртве и страдања из 1990-их не признају, а другим народима признају.
Трагика случаја је и то што су другим народима жртве лажно увећаване до неслућених размјера. Дешавало се често да су више пута њихови припадници оружаних формација представљани као цивили. Једноставно, информације које су долазиле из комшијских авлија нису провераване. Неколицина западних Европљана виђали су парадоксалне ситуације да на ТВ виде тобоже сахрањивање муслиманских жртава у Босни, али са крстовима?! Међутим, суштински то је занимало јако мали број људи. Чак и у државној администрацији држава чланица ЕУ, ако би неко одступио од званичне политике био би кажњен и уклоњен.
Долазак делегације ЕУ на братуначко гробље у љето 2024. године свакако треба поздравити из више разлога. Ајде да прихватимо то као неки чин њиховог покајања за почетак, јер и мноштво људи је делегате НАТО земаља с' разлогом прозивало за њихов НЕДОЛАЗАК у Братунац на примјер (међу њима и наш портал), а истовремено су долазили искључиво у Поточаре распршујући бајку односно мит о ткз. Сребреничком геноциду.
Уврнута ситуација је што је поменута Делегација ЕУ у БиХ то овај пут урадила готово инкогнито.
Размишљам и то, шта би се десило да су дошли 6. јула 2024. у Братунац, када је било централно обиљежавање Страдања Срба у Средњем Подрињу... да ли би присутни имали звиждуке према њима или неку непријатност због политике њихових земаља протекле 3-4 деценије према нашем народу. Вјероватно да би.
Зато мислим да би институције РС требало догодине да их званично позову да дођу почетком јула, када ће бити поново јавно обиљежавање истог догађаја. Ако су искрени у својим намјерама, вјерујем да ће доћи. Ово ће бити добар ефекат и код "друге стране", која је им је и ово сада јако замјерила упутивши им не само критике, већ и најстрашније пријетње.
У том случају, треба им дати и документарни материјал о страдањима Срба (на више језика: енглески, њемачки, француски), гдје ће се повући и паралела, односно указати на страховита етничка чишћења Срба у Подрињу, како у Првом и Другом свјетском рату, тако и Југославенским ратовима. Вјерујем да ће то додатно изазвати хаос и паничну нервозу коју већ сада праве: Мунира Субашић, Емир Суљагић, Сафет Кешо и други.
Једноставно, када противник прави грешке, не треба га дирати... рече давно Александар Македонски.
Написа: Чуле
18.07.2024.