Обрачун Титовог режима са антикомунистичким формацијама 1945. године - www.zlocininadsrbima.com

   

22. март 2021.


ОБРАЧУН ТИТОВОГ РЕЖИМА СА АНТИКОМУНИСТИЧКИМ ФОРМАЦИЈАМА 1945. ГОДИНЕ


У завршној фази Другог светског рата у Југославији, извршен је обрачун с антикомунистичким формацијама (и бројним цивилима) којe су се пред надирућим партизанима од јесени 1944. окупљале у Словенији и Аустрији. Главну улогу у ликвидацији ових људи одиграли су органи ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа). Приликом спровођења масовних злочина и репресалија над пораженим снагама, ОЗНА се није руководила ирационалним осећањем мржње и освете, колико рационалном тежњом уклањања свих могућих противника у освајању власти.

Непријатеље или претпостављене непријатеље једноставно је требало уклонити. Одмазда, као мотив, постојала је и на нижим нивоима власти. Извештавајући, на пример, о разлозима ликвидације домобранских официра и војника који су се одазвали амнестији коју је Тито прокламовао још 1944. године, ОЗНА, при 4. корпусу ПОЈ-а, 15. јануара 1945. наредила је да „без много скрупула треба ликвидирати све оне за које знамо да су нам непријатељи и који ће сутра бити против нас”.

Масовне ликвидације поражених снага карактеристичне су за многе земље на крају Другог светског рата. Историчари који се тиме баве истичу како ономе коме припада ратна слава припада и стид због нехуманих и нечовечних дела која су починили над незаштићеним људима, вођени, наводно, „вишим циљевима”.

У југословенском случају, у питању је била смишљена и добро организована политика уништења „класног непријатеља”, „издајника народа”, односно, сузбијања било какве идеје о неком отпору „новом поретку” у Југославији.

 

БРИСАЊЕ ТРАГОВА ПО ДИРЕКТИВИ

Да су југословенске власти врло добро знале шта раде, показује тек неколико сачуваних докумената. Посредно знамо да је Александар Ранковић већ 18. маја 1945. донео наредбу о потреби одстрањивања и разарања гробова немачких и других окупаторских војника „и њихових сарадника” како би се избрисао сваки траг о њима. То наређење су појединачни федерални министри, у целини или прилагођено, послали нижим органима власти.


Покер комунистичких злочинаца: Лека, Тито, Ђилас и Кардељ

Едвард Кардељ, тада потпредседник југословенске Владе и министар за Конституанту, критиковао је 25. јуна 1945. Бориса Кидрича, председника словеначке владе, због спорог „чишћења” заробљеника:
- „Најкасније у току три седмице распустиће се судови националне части, војни судови ће судити само војним лицима, све друго ће преузети редовни судови. Прогласиће се нова амнестија. Зато немате више никаквог разлога у тако спором чишћењу као до сада.”

 

МЕТАФОРА МАСОВНИХ СТРАТИШТА

Последице рата у Југославији биле су више него страшне, а још више су их увећала послератна убиства. Демонстрирањем „револуционарне правде” разорена је морална и биолошка основа друштва. Од стратишта и масовних гробница по аустријским и словеначким шумама и јаругама, у Хрватској се највише чуло за Блајбург, у Црној Гори за Зидани Мост, у Словенији и Србији за Кочевски Рог.

То су постале метафоре за масовно страдање, али и за тешки морални пораз врха Комунистичке партије Југославије који никада није био ни признат, ни јавно саопштен.

Ћутањем победника затирало се сећање на сопствена недела.

 

ЕНЕРГИЧНА РЕАКЦИЈА ТИТА

Према изјави Андрије Мугоше, послератног организационог секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, и према црногорском историчару Браниславу Ковачевићу из 1987, у партијским и државним руководствима није се разговарало о злочинима према идеолошким противницима.

На једном састанку организационих секретара републичких, односно покрајинских партијских организација, почетком 1948, којим је руководио Александар Ранковић, а присуствовао и Тито, Мугоша је предложио критички осврт на сопствене грешке учињене у рату и одмах после ослобођења, када су почињене бројне неправде, па и убиства невиних људи. Предложио је и да се недужне породице ослободе непостојеће кривице, као и да им се врате неправедно конфискована добра. Мугоша је то образложио чињеницом да је Црна Гора мала и да се у њој тачно зна да ли је неко оправдано или неоправдано ликвидиран:
- „Чим сам завршио своје гласно размишљање, Тито је енергично реаговао: ’Нема ревизије.’

Отада више нико никада на било којем партијском или државном нивоу није поставио питање.”

У послератној Југославији жртве су систематски брисане из јавног сећања. Злочин који је нова југословенска власт починила на својим држављанима, с масовним вансудским убиствима, додатно се потенцирао наређењима о ћутању и одузимању права на гробно место.

Масовне гробнице, појединачни гробови и жртве једноставно нису смеле да постоје. Гробнице су биле разорене, прикривене, уништене. Преко њих су грађене градске депоније, стамбене зграде или ауто-путеви.

 

КОД СРБА ВЛАДА ОМЕРТА

Из историје је познато да ниједно сакривање злочина не може да остане заувек тајна, па тако ни судбина жртава југословенског комунизма није остала сакривена. Затвореници који су успели да побегну из логора, а посебно они који су преживели стрељања, о томе су говорили родбини и пријатељима; о њиховој судбини нашироко се писало у емиграцији.

У Словенији, делимично и Хрватској, доста је урађено на проналажењу тајних гробница и идентификовању жртава. У Србији је завет ћутања и даље на снази, а наратив о „издајницима” и „народним непријатељима” има исти смисао и снагу као и у ратним годинама.

 

Аутор: др Коста Николић, научни саветник
Институт за савремену историју, Београд

Извор: ПОЛИТИКА, 19.05.2019.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1,106  пута
Број гласова: 0


Tags:
KOMUNISTICKI ZLOCINI
ZAVET CUTANJA
SRBSKA OMERTA
KLASNI NEPRIJATELJI
MASOVNE GROBNICE
JOSIP BROZ TITO
EDVARD KARDELJ
ALEKSANDAR RANKOVIC
SLOVENACKE SUME
JUGOSLAVENSKA OZNA
NARODNI NEPRIJATELJI
CETVRTI KORPUS
PARTIZANSKA VOJSKA
ANDRIJA MUGOSA
KOCEVSKI ROG
BRANISLAV KOVACEVIC


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

ОЗНА и УДБА убиле 56.000 људи од 1944 до 1953. године

Пасија гробља у Словенији: Жртве које нису имале право на гроб

Босанска Градишка 2021: Откривен споменик Србима страдалима у Бљеску

Досије Народни непријатељи: Убиство Драгољуба Драгојловића из Ваљева 1945. године

Чишћење државе од стране ОЗНЕ, потом УДБЕ, од народних издајника

Језиве исповести о злочинима југославенске тајне службе безбедности

Најмање 104 српске масовне гробнице у БиХ 1992-1995




Поделите ову вест, нека се чује истина...











У сјећању: Војислав Чаркић (1937-2024)
Објављено: 09.05.2024.     Има 86 прегледа и 0 гласова.

Роварење комуниста у Југославији и цепање Србије
Објављено: 22.05.2024.     Има 90 прегледа и 5 гласова.

Заборављени подсјетник: Хрватски кадрови у СФРЈ 1990-1991
Објављено: 24.05.2024.     Има 101 прегледа и 15 гласова.

Пребиловци 2024: Посјета Тијане Бошковић о Васкрсу
Објављено: 08.05.2024.     Има 104 прегледа и 5 гласова.

Филм "Неђо од Љубушког" као подвала и фалсификат историје
Објављено: 30.04.2024.     Има 176 прегледа и 5 гласова.

Бестидне муслиманске лажи о Сарајевском егзодусу 1996
Објављено: 18.04.2024.     Има 184 прегледа и 5 гласова.

Досије Сердарушић: Зашто је затворено породилиште у Оточцу 1982. године
Објављено: 20.12.2023.     Има 272 прегледа и 10 гласова.

Упокојио се Србољуб Живановић (1933-2024)
Објављено: 02.01.2024.     Има 278 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links