1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова у Првом балканском рату јединице Прве армије под командом регента Александра I Карађорђевића поразиле турске снаге од вардарског Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Османске елитне чете су побегле према Битољу. Тиме је започето ослобађање Јужне Србије.

1942. У Норвешкој затворен нацистички концентрациони логор Бејсфјорд који је постојао тачно 120 дана. У њему је било преко 900 Срба, који су доведени 24. јуна 1942. из окупиране Краљевине Југославије, највише са Кордуна, Војводине и Босне... Били су одведени тамо да нестану. Радили су тешке физичке послове на опасним теренима, градили су путеве и железничке пруге. Само 150 их се вратило у отаџбину.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.

1991. У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

1991. У Карловцу хрватске паравојне снаге су минирале локал Недељка Малешевића родом из Братине на Кордуну... а два мјесеца касније и кућа му је уништена. Колико је познато око 300 локала и кућа су зенговци дизали у ваздух током 1991. године на подручју града Карловца, гдје није било ратних дејстава.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.

1912. У Скопље ушле јединице Прве србске армије, јер су претходно турска Вардарска армија после пораза код Куманова два дана раније напустила град, који је после више векова турског терора и страховладе постао коначно слободан. Елитне турске јединице се повукоше према Прилепу.

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац.

1944. Нацистичка СС јединица "Скендербег" по наређењу немачког генерала Александра Лера је расформирана. Њу су попуњавали углавном Албанци са Космета, Старог Раса и источних делова Црне Горе. Остали су упамћени по злу чувеним злоделима над цивилима.

1961. У Стокхолму, Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за роман "На Дрини ћуприја", који говори о хронологији дешавања у Вишеграду још из турског времена, преко аустријске окупације и до ослобођења 1918. године. Новчану награду која је била позамашна сума новца Андрић је дао за развој библиотекаркства у Босни и Херцеговини.

1992. У Сарајеву, на аутобуској станици у Илиџи погинуло је 17 Срба цивила од граната које су испаљене са муслиманских положаја. Најмлађа жртва Слађан Гргић је имало само 13 година живота. Док је 40 Срба теже рањено.

1993. У Сарајеву је убијен је познати муслимански злочинац Мушан Топаловић звани Цацо. Прије грађанско-вјерског рата у БиХ 1990-их био је пробисвијет и умјешан у бројна кривична дјела, а од почетка ратних дешавања муслиманске власти су га користиле за истребљивање Срба и постао је комадант озлоглашене 10. брдске бригаде. Убијен је након хапшења од муслиманског полицијског функционера коме је убио Цацо сина. Његова сахрана је окупила више хиљада поклоника његова лика и дјела.

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.

1935. У Београдском котару, пуштен у рад Мост краља Петра II, који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

1941. Код Витеза у Босни распуштен концетрацини логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, управника свих усташких логора у НДХ. Кроз овај Крушћански логор је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете вуковарске 204. бригаде ЗНГ хапсе 10 Срба цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе заробљених: Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, Влада Републике Српске у БиХ прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. У Србији, на референдуму грађани потврдили нови Устав.

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1918. У Болдогасоњу, аустријске покрајине Бургенланд затворен концентрациони логор кроз који је прошло 25.000 људи, највише Срба, а 10.000 Срба није дочекало слободу. Ово је био један од казамата смрти у геноцидном кључу Бечког двора за истребљење Срба.

1918. У Ужице ушле јединице Тимочке дивизије, која је била у саставу Друге армије, и донеле слободу после три године окупације од аустроугарске војске која је починила злочине против Срба цивила.

1944. Код Панчева у селу Јабука, поред реке Тамиш припадници ОЗНЕ (комунистичка тајна полиција) ликивидирали више десетина пилота Југославенског краљевског ваздухопловства, без суда и пресуде. Они су убијени као "народни непријатељи".

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је предсједавао Анте Багрић издаје наредбу о евакуацији 26 србских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вијековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење србске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1992. Код Вишеграда у селу Доња Лијеска, муслиманске ратне јединице из Горажда направиле стравичан масакр над цивилима, када је седморо убијено, а десетак рањено. Исти дан србски војници из Вишеградске бригаде долазе у помоћ и протерују муслиманске снаге.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода.

2017. У Требињу откривен споменик најмлађем борцу Требињске бригаде Војске Републике Србске - Александру Маслеши. Био је припадик чувене Бобанске чете, комаданта Недељка Видаковића и извршавао је своје задатке успешно, иако је био дете од непуних 15 година када је погинуо.
 

1918. Османлијска царевина након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, нестала је у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1918. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, затворен је концентрациони логор за Србе, највише интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести, хладноће и др. Бечки двор је имао читаву ниску логора за Србе који су планирани још пред почетак Великог рата. Процене су да је таквих казамата било око 50 на територији Хабзбуршке монархије.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници из 334. пука 181. пјешадијске дивизије су убили 42 Срба цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева србских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и непосредно након злочиначке акције хрватских оружаних снага у садејству са НАТО пактом и Петим корпусом муслиманске ткз. Армије БиХ, познато као "Олуја".

2020. У Подгорици на Клиничко-болничком центру вјечни сан је уснио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Богу је службовао више од пола вијека, а борио се деценијама за очување етничког и вјерског идентитета Срба у Црној Гори, али и Албанској Републици. На завршетку оружаних сукоба на Косову и Метохији јуна 1999. године отишао је на КиМ по благослову Патријарха Павла и сахрањивао мученике који су убијени од албанских терориста УЧК. Значајно је помогао рушењу диктаторског и мафијашког режима Мила Ђукановића. У народу су га од милоште звали "Ђедо".

1851. На Цетињу се упокојио Петар II Петровић Његош, један од најплодоноснијих писаца и философа. Био је владар Црне Горе у првој половини 19. вијека и владика црногорско-брдске православне митрополије. Учествовао је у ратовима са Турцима и његовао братске везе са Србијом и био спреман да се одрекне свог престола зарад свесрбског уједињења и ослобођења. Живио је свега 37 година, 17 година владао, али је иза себе оставио дубог траг и путоказ васколиком Србству. Његово најпознатије дјело је Горски Вијенац, са 2819 стихова у коме је испјевао многе догађаје везане за Црну Гору још од доба Немањића и описао свакодневни живот црногорских Срба... Млечане и Османлије. 

1918. У Великом Међеру (данашња Словачка) распуштен је аустроугарски  концентрациони логор  један у низу казамата за истребљења Срба и других неподобних народа. Кроз овај Нађимерски логор је прошло око 21.000 људи, а 6.000 их није дочекало слободу. Највише су умирали од глади и хладноће. Логор је радио непрекидно четири године.

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића србске националности.

1991. На Билогори, хрватске паравојне снаге под командом Антуна Туса отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно погром над 18 србских села. Првог дана убијено је преко 60 Срба. Ово је била само прва фаза етничког чишћења на коју су се касније надовезали злочиначке операције "Оркан" и "Бљесак"... Свеукупно са тог простора је током четири ратне године нестало око 100.000 србског живља гдје су вијековима обитавали.

1995. У Дејтон (САД) отпутовала шесточлана делегација Републике Србске и СР Југославије, на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство србског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.

1918. У Београд, после три године ушле јединице Прве србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић и ослободиле га од окупације Аустро-Угарске монархије.

1944. На Космету је угашена фашистичка јединица "Скендербег", која је попуњавана са Албанцима. Они су ратовали на страни Сила Осовине и борили се за остварење ткз. Велике Албаније. Спроводили су етничко чишћење које се претворило у геноцид над Србима и Јеврејима.

1949. У Баварској, у градићу Фисен, умро је Никола Жеков (84) бугарски министар војни и начелник Генералштаба. Он је био део Тројне инвазије на Србију у Великом рату, односно на челу Војске Бугарске која је окупирала вардарско-моравски део Србије и тако саучествовао у геноциду. И током Другог светског рата подржавао је цара Бориса III да приступи Силама Осовине. Са Хитлером је био лични пријатељ, а по убеђењу германофил.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне извиђачко-диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1991. У Госпићу (Лика) хрватске паравојне снаге срушиле до темеља православну цркву Св. Георгија подигнуту 1785. године, а која је обноваљена 1964. године пошто су је Павелићеве усташе срушиле на почетку Другог свјетског рата. Касније је ту направљен паркинг за аутомобиле почетком деведесетих годиа 20. вијека.