1914. Код Чевртнтије, сукобиле су се српске и аустроугарске снаге код Легет Поља. Српска војска је по налогу Савезника покушала да изведе Сремску офанзиву, али је претрпела велик губитак, изгинуло је 6.500 војника Тимочке дивизије, првог позива, којима је комадновао Владимир Кондић, дивизијски генерал.

1915. У Софији је дошло до потписивања тајног договора Бугарске и Немачке о уласку краља Фердинанда на страну Централних сила. Ово је за последицу имало учествовање бугарских трупа у Тројној инвазији односно агресији на Краљевину Србију, само пет недеља касније. Споразум су потписали премијер Васил Радославов и немачки канцелар Георг Михаелис.

1941. Код Бање Ковиљаче дошло до вишедневних жестоких окршаја 400 припадника ЈВуО из Јадарског и Церског одреда потпомогнути са Подрињским партизанским одредом последњег дана борбе, са немачком 738. пешадијским пуком из 718. дивизије, где су ослободиоци извојевали победу и ослободили овај град. Њих 37 је положило живот за одбрану овог града од Немаца, којима су помагали и усташе из Босне.

1944. У јужној Србији, америчке и британске ваздухопловне снаге извршиле страховито бомбардовање града Лесковца са 69 тона бомби, по захтеву партизанског комаданта Коче Поповића. Тада је погинуло близу 7.000 Срба и 1.840 објеката је разорено.

1944. У Софији, нова бугарска влада, предвођена комунистима објавила рат Немачкој, а њене јединице које су окупирале источну и јужну Србију су повучене у домовину. Касније, после неколико дана нове бугарске снаге су кренуле са Црвеном Армијом ка Берлину.

2000. У Њујорку (САД) од 6. до 8. септембра одржано Миленијумско заседање Генералне скупштине УН, на којем је усвојена Декларација о достигнућима светске организације и њеним циљевима у будућности. Скупу је присуствовала и делегација Босне и Херцеговине.

2020. У Београду преимнуо на Војно-медицинској академији на Бањици Драгољуб Ојданић (79), некадашњи начелник Генералштаба Војске СР Југославији, а касније и министар одбране. Имао је важну улогу у одбрани наше земље за време 78-дневне НАТО агресије и варварског бомбардовања у пролеће 1999. године. Родио се у селу Равни, крај Ужица... а службовао је у Ђаковици, Сарајеву, Призрену итд.

1941. У Сарајеву, у селима Алипашин Мост, Јошаница и Рељево, затим Вогошћи усташе праве велику рацију, када је ухапшено најмање 350 Срба цивила, углавном жена и дјеце који су убијени. А даљи прогон и убиства спријечени су изненадним упадом српских герилаца.

1941. У Калновику, усташе из Горњег Борча, предвођене Марјаном Бановцем убијају 7 мјештана Срба породице Јажић.

1942. У Шиду, у селу Вишњићево, усташе под комадном Виктора Томића, хапсе више од 350 Срба цивила. Један део је стрељан у Сремској Митровици, а други већи део је одведен у логор Јасеновац.

1964. У Сипу, на југославенско-румунској граници, постављен камен темељац велике хидроелектране "Ђердап", уз присуство највиших државних руководилаца обеју држава.

1994. У Берлину, Контакт група на састанку одлучила да Савету Безбедности УН предложи ублажавање санкција СР Југославији, као награду за завођење ембарга Србској Републици у БиХ, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу Босну и Херцеговину.

1995. У Москви, председник Русије Борис Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција СР Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.

1995. У Београду, влада СР Југославије упутила захтев Савету Безбедности УН за прекид НАТО бомбардовања Срба у Босни и Херцеговини.

1941. У Цазину, усташе у селима: Крндиja, Мутник, Ћорaлићи, Сeлиштe, Тржaчкa Рaштeлa, Руjницa, Буковицa... праве покоље над српским становништвом. Поклано је 275 цивила, од чега 140 дјеце млађе од 14 година. Преостало становништво бјежи на слободну територију Лике и Кордуна.

1942. У Срему  је наствљена злочиначка акција "Виктор Томић" у српским селима, усташе упадају у село Јамена, те хапсе преко 280 српских цивила, а највећи дио њих је одведен у логор Јасеновац.

1942. У Петроварадину, усташе су ухапсиле 38 српских цивила, па су их депортовали прво у Сремску Митровицу, а потом у логор Јасеновац.
 

1942. У Срему наставак хапшења Срба у оквиру усташке акције "Виктор Томић", када је 600 цивила ухапшено, који су стрељани у Сремској Митровици наредних дана. Жртве су биле из Адашеваца, Сремске Митровице и Сремских Карловаца.

1993. У Лици хрватска војска започиње агресију (траје 6 дана) на јужне дијелове РСК, односно Медачки џеп, када су српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена са земљом, а око 50 војника СВК и 36 српских цивила је убијено, док је више од 1.000 Срба отишло у избјеглиштво.

1995. У Босни бомбардована Бања Лука и Мајевица, у оквиру злочиначке акције "Намерна Сила", којом је НАТО пакт бомбардовао Републику Српску, 13 ракета "томахавк" је лансирано из Јадранског мора, са брода "Нормандија".

1999. Румунија забранила пловидбу југославенским бродовима на њеној територији.

1880. У Пљевљима се родио Патријарх Варнава (Росић). Био је 40. поглавар СПЦ. Током Великог рата прешао је албанске планине по леденим мећавама са својим народом на Крф. Обнављао је многе православне храмове и уредио црквени живот у Старој Србији. Оштро се противио Конкордату Краљевине Југославије и Ватикана. Изненада је преминуо под неразјашњеним околностима 23. јула 1937. године, баш на дан изгласавања Конкордата у Народној скупштини.

1914. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, отворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1919. У Паризу, на мировној конференцији закључен је споразум између Аустрије и Победничких сила у Првом светском рату. По том споразуму Аустро-Угарска се и званично распала, Краљевина СХС је међународно призната.

1942. У Крчедину, покрај Инђије, усташе настављају рације, тако су 42 српска цивила ухапшена, од којих су 12 одмах стрељани, јер су им рођаци били у НОП-у, а остатак је одведен у логор Јасеновац.

1947. У Врању руља од 1.500 нељуди предвођена комунистичким јуришником Драгиша Недељковић звани Барбаче прогнала је митрополита скопског Јосифа Цвијовића, који је у мају 1941. године из Скопља прогнан од бугарских фашиста.

1948. У Кобургу преминуо бугарски краљ Фердинанд, који је одговоран за два рата против Срба - Други балкански и Први светски. Учествовао је у Тројној инвазији на Србију октобра 1915. скупа са Аустроугарском и Немачком. Окупирао је моравско-вардарске делове Србије где је почињен стравичан геноцид над цивилним становништвом. Абдицирао је у корист сина Цара Бориса у јесен 1918. након што је потписао капитулацију. Живео је у Аустрији и обилазио своје поседе у Словачкој. Нико га није оптуживао за ушеће у ратним злочинима и етничком чишћењу.

1986. У Загребу је умро Стево Крајачић (80) хрватски комунистички политичар, официр ОЗНЕ, шпански борац, Титова "десна рука"... одговоран за оснивање логора Голи Оток кроз кога је прошло десетине хиљада људи током Информбировске кризе. Такође, упућени кажу да је он одговоран за аферу "Прислушкивање Тита", када је Александар Лека Ранковић смјењен средином шездесетих на Брионском пленуму, чиме је отворен пут федерализације Југославије.

1991. У Поповачи, код Загреба, хрватски паравојници заустављају камион цистерну са водом, намењену за касарну ЈНА у Сиску. Том приликом је убијен мајор ЈНА Јан Валентик, а војник ЈНА Александар Милићевић је ухапшен и губи му се сваки траг.

1992. У Теслићу, на Црном Врху три војника ВРС Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бране Ђурић залутали на територију под контролом муслиманске Армије БиХ према Тешњу. Муџахедини су их заробили и одсекли им главе, а потом се сликали. Касније по ослобађању Црног Врха, пронађене су фотографије које су путем медија обишле свет.

1995. У Вогошћи, крај Сарајева, током бомбардовања Републике Српске од стране НАТО авиона, погинули су Раденко М. Галинац (28), борац III Сарајевске бригаде ВРС и његова сестра Радмила.
Бања Лука опет бомбардована од НАТО пакта.

1995. На Озрену, отпочиње злочиначка акција муслиманске Армије БиХ под именом "Ураган 95", у којој је 23.000 муслиманских војника напало Возућу и насеља у долини ријеке Криваје, коју је бранило око 2.000 војника ВРС. Том приликом је 550 српских војника убијено и нестало, 30 села је спаљено, док је најмање 7.500 Срба прогнано.

1999. У Косовској Митровици, трају сукоби Албанаца и Срба, на мосту на Ибру, јер Албанци силом желе да уђу у северни део града где живе Срби. Француски војници из КФОР-а слабо регују. Повређено је 4 Срба и 28 нападача Албанаца.

2003. У Београду, у оквиру прве посете Србији и Црној Гори, хрватски председник Стјепан Месић се "испричао" због свега лошег што су хрватски грађани у прошлости чинили. Исто је учинио и Светозар Маровић, у име СЦГ.

1914. Код Доњег Михољца, у славонском селу Кућанци, родио се Гојко Стојићевић, 44. патријарх Српске Православне Цркве. За живота је постао светац, а био је поштован од свих. Имао је тешко детињство, јер је рано остао без родитеља. Школовао се у Тузли и Сарајеву, а у Београду је завршио Богословију. После Другог светског рата, а замонашио се у манастиру Благовештење. Био је епископ Рашко-Призренске епархије 1958-1990 у време када су Албанци масовно настрали на Србе и православне свештенике, а комунистичке власти ћутале. Децембра 1990. устоличен је као поглавар СПЦ. О њему се говорило да је једини Србин који је достојан Светог Саве. Упокојио се 15. новембра 2009. године.

1943. У Урошевцу на Косову и Метохији, албанске фашистичке јединице - Балисти из ткз. Народног фронта праве покољ над 60 Срба домаћина из овог краја. Организатори овог монструозног злочина су: Амдија Јашаревић, Исмаил Бафти-Горани, Адем Селими и Риза Али-Кадри...

1983. У Житињи, општина Витина на Косову и Метохији Албанци извршили силовање ћерке Стојана Перића, која је имала само 9 година.

1990. У Фочи, на сјевероистоку Херцеговине, долази до кулминације тензија Срба и муслимана, тако што дисциплинска комисија фирме „Фочатранс“ додељује отказе Србима. Као реакција на то, дешава и масовни штрајк Срба у Фочи. Предсједништво БиХ, у Сарајеву, доноси одлуку о забрани свих јавних окупљања у Фочи. Упркос томе исто вече долази до окупљања преко 2.000 Срба, где долази до великог сукоба са специјалцима милиције, прави улични рат. Ухапшене су 54 особе и уведен је полицијски час.

1991. У Винковцима (Западни Срем), хрватске паравојне снаге отпочињу жестоке нападе на касарну ЈНА, који су трајали две недеље. Ову агресију је предводио градоначелник Тихомир Зовак.

1852. У Шибенику (Далмација) родио се Симо Матавуљ, један од најплодоноснијих србских писаца у 19. веку. Припадао је епохи реализма, где је на префињен начин писао о приликама које су владале у Далмацији, додавајући извезну дозу хумора. Својим књижевним радом се борио против унијаћења, односно покатоличавања православних Срба у Хазбуршкој монархији... Био је наставник у многим школама: Далматинске загоре, Црне Горе, Тимочке Крајине и Шумадије. Његова најпознатија дела су: "Бакоња Фра Брне" и "Пилипенда". Умро је у 55. години живота у Београду 20. фебруара 1908. године.

1916. Код Горничева, на Солунском фронту, отпочела офанзива србске и француске војске, против бугарских и немачких снага, која је трајала четири дана. Остварена је велика победа савезника, а то је био само увод у двонедељене крваве борбе за Кајмакчалан.

1995. Код Дрвара у Видовом селу хрватске ратне јединице из Прве гардијске бригаде, под командом генерала Дамира Крстичевића, поубијале хладним оружјем породицу Кнежевић. Том приликом су убијени ненаоружани и старији цивили: Гојко, Божица, Веселко и Раде Кнежевић.

2008. У Босну и Херцеговину из Хрватске враћено 512 матичних књига, које су однете 1992. године са подручија Дервенте и Босанског Брода.

1941. У селу Пецка, крај Вргинмоста (Кордун), усташе праве вишедневни покољ и помор над српским цивилима, када је 43 жене и дјеце убијено клањем и спаљивањем у њиховим кућама. Ово село је једно од најстрадалнијих у Другом свјетском рату, јер је 86% становништва убијено од усташа.

1991. У Самобору, крај Загреба, хрватске паравојне снаге нападају касарну ЈНА, која је од пет месеци била под блокадом. Отпор је трајао два дана, а после тога су се војници предали и постали ратни заробљеници, депортовани у логор Ракитије, па у логор у Савској улици бр. 92, у Загребу. Војници ЈНА су прошли сурову торуру, размењени су тек 10. новембра.

1995. Код Јајца у селу Бравнице, припадници хрватске (пара)војске починили стравичан масакр над србским цивилима, који су се повлачили из југозападних дијелова Босне и Херцеговине. Том приликом је убијено најмање 80 цивила, гдје су жртве имале од 3 до 91 годину старости. Припадници хрватске 4. гардијске бригаде, под командом Дамира Крстичевића су одговорни за овај монструозни злочин.

2004. У Сарајеву, подигнута оптужница за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ ирачког поријекла. То је први предмет за ратне злочине покренут пред судом БиХ.

1941. У селу Перна, покрај Вргинмоста (Кордун), усташе праве покољ над 115 српских цивила: жена, дјеце и стараца, углавном клањем. Читаво село је спаљено. Ово село је за вријеме Другог свјетског рата изгубило 68% становника, од чега 170 дјеце.

1941. У Нишу је стрељана последња група затвореника концентрационог логора Црвени крст. Гестапо је уништио документацију и побегао за Крушевац. Ниш су 15. октобра 1944. ослободиле јединице Црвене Армије и партизанске НОВЈ.

1991. У Борову Насељу, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Бошка Д. Лукића (39), бацивши његово тело у Дунав.

1992. У Буквику, општина Брчко (БиХ) и околниним српским селима, муслиманско-хрватске снаге, под командом Рамиза Кљакића, праве погром српског становништва. За два дана прогнано је преко 5.500, а скоро 5.000 кућа је уништено и спаљено. Око 1.500 Срба је одведено у логоре за Србе.

1999. У Вашингтону (САД), албански лидери са Косова и Метохије, усвојили декларацију о независности од СР Југославије - "Самопредељење путем референдума". Састанком је председавала Медлин Олбајт, државна секретарка САД.