Логор Шопроњек (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Sopronnyék) је један у низу аустроугарских логора који је постојао у време Првог светског рата, а у коме је утамничено десетине хиљада не само Срба, већ и других народа (Италијана и Руса...) са којима је Хазбуршка монархија била у Великом рату.
Овај логор се налазио испод Нежидерског језера у аустријској покрајини Бургенланд, 75 км јужно од Беча, односно 500 км североисточно од Београда.
Шопроњечки логор је основан по налогу војних власти Аустроугарске 5. априла 1915. године, са чиме су били упознати највиши органи цивилне власти: Влада, Парламент и Царски двор... и постојао је до средине новембра 1918. године.
Од 25.000 до 30.000 Срба је утамничено у овом казамату смрти, а око 8.000 Срба војника и цивила је оставило овде своје кости, што представља геноцидни кључ Аустрогарске према православним Србима. Укупно кроз овај логор је прошло око 40.000 људи за три и по године, колико је постојао.
Након Првог светског рата, овде је постављено скромно спомен обележје које сведочи о том ужасном времену када је десетине заточеника умирало дневно, највише од хладноће, глади и болести.
ПРЕТХОДНИЦА
У лето 1914. године, Аустроугарска монархија је искористила Видовдански атентат односно убиство аустријског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.
Ко хоће да живи нек' 'мре, ко коће да 'мре нек' живи
Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати односно Јулски ултиматум у десет тачака. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.
Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над Србима цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу, Љубовији и др.
Вешање Срба цивила у Мачви, Јадру и Подрињу
од домобрана из хрватске 42. Вражје дивизије
Друга армија Војске Краљевине Србије под командом тада генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године. Била је то и прва велика победа у Великом рату, што је громогласно одјекнуло у читавом свету.
Савезници су одмах после победе Срба у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица.
Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. године код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.
.jpg)
Артиљеријски пук Србске војске у Мачви
Аустроугарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на планини Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустроугарске снаге значајно успорене и заустављене односно остварили су пирову победу.
ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА
Шопроњечки логор је основан 5. априла 1915. године по налогу војне команде у Пожуну (код Братиславе)... На једном брегу удаљен 12 км од насеља Шопроњек. То насеље је тада било део Угарске, па је носило такав назив, а данас је део Аустрије па је преименован у Некенмаркт (Neckenmarkt).
Шопроњек тј. Некенмаркт се налази 75 км јужно од Беча у аустријској покрајини Бургенланд, општина Оберпулендорф у близини Нежидерског језера, односно 215 км западно од Будимпеште и 500 км североисточно од Београда.
Видевши да се логори у Угарској пуне више него што је дозвољено, то је донета одлука да се праве нови логори, па је један од тих казамата и у Шопроњеку. Логор је на почетку планиран за 15.000 људи.
У Шопроњечки логор су довођени марвеним тј. сточним вагонима, и то највише Срби са простора Босне и Херцеговине, Далмације, Славоније, Срема, Шумадије, Подриња, Рашке, Драгачевског краја, Црне Горе, Поморавља... али исто тако италијански војници са Тирола, солдати Царске Русије и Краљевине Румуније.
Срби су овај казамат смрти и то више цивили него ратни заробљеници, највише пребацивани преко логора Добој из Босне. У Шопроњек су углавном упућиване жене и деца из Подриња и Херцеговине, и ту је велик део заглавио од изнурености и патње. Једно време било је наших заточеника тамо око 8.000 Срба, од чега 250 деце млађе од 15 година.
УСЛОВИ У ЛОГОРУ
Шопроњечки логор је направљен тако да је имао 70 великих барака у почетку где су смештани заточеници, али је касније тај број достигао и 500 барака... где је један мали део био намењен за медицинске потребе логораша.
У односу на остале аустроугарске логоре, овде је степен медицинске заштите логораша био мало бољи. Заправо и хигијенски услови су били повољнији него ли у осталим казаматима црно-жуте монархије.
Зиме су биле јако хладне, тако да се жива у термометру спуштала и до минус 25'С, а додатно су отежавали ветрови са Алпа. Највећи део заробљеника је умирао од хладноће, заправо болести.
Заточеници у Шопроњечком логору су морали да раде тешке физичке послове под стражом, највише на пољопривредним имањима.
ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА
Шопроњечки логор је затворен 13. новембра 1918. године, по завршетку Првог светског рата, када се заправо Аустроугарска распала.
Тада су логораши возовима кренули пут отаџбине и месецима касније стизали до својих кућа.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Овде на месту логора је подигнуто неколико крстова и један мањи споменик који сведочи о ужасу који се дешавао почетком 20. века. Спомен обележје је подигнуто највише захваљујући италијанским државницима који су хтели да се обележи место страдања њихових сународника.
Жртве из Шопроњечког логора су сахрањене широм данашње Мађарске, према проценама на 114 локација.
Данас ово место некадашњег логора обилази србска заједница у Аустрији.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О Некенмарктском логору до данас није написана ниједна књига. Написано је само пар научних студија од стране србских историчара.
Такође ниједан документарни филм који би говорио поколењима о ужасима овог аустроугарског казамата није снимљен.
ЗАКЉУЧАК
Аустроугарски логор Шопроњек је био само једна карика у геноцидном ланцу који се на Србе обрушио током друге деценије 20. века.
Бечки двор је заједно са аустријским Генералштабом и царском Владом сачинио план о нападу на Србију још крајем 19. столећа, када су окупирали Босну и Херцеговину након Берлинског конгреса. Видевши да су Балкански ратови (1912-1913) исцрпели Србску војску, то је искоришћен Видовдански атентат у Сарајеву да би се наставио немачки сан о Продору на Исток, а што је довело и до Првог светског рата.
Одмах по отпочињању оружаних сукоба у лето 1914. Хабзбуршка монархија је оснивала читав низ конц. логора где су циљано утамничени Срби (војници и цивили), јер је циљ био истребити славенске православне народе. Поред Срба, довођени су и Руси.
Нажалост мноштво генерација у нашем образовном систему након 1945. године није ни чуло за ове казамате смрти, а камоли посетило неко стратиште као што је и овај Шопроњечки логор. Ово ствара бојазан да се занемаривањем културе памћења, србоцид може поновити.