Кукеш - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Албанија


Логор Кукеш



Логор у Кукешу (алб. Kukës) је албански концентрациони логор који је постојао крајем 1990-их година на територији северног дела Републике Албаније у време НАТО агресије на Србију и Црну Гору.

Ово је један од десетак казамата смрти за које се зна да су постојали на територији друге земље (Дева, Тропоја, Бурел, Чакан, Дуреш...), а у које су довођени Срби и неалбанци, као и Албанци лојални државним институцијама СР Југославије.

Кукешки логор иако је био стациониран на територији Албанске Републике, надлежност над њим су имали официри албанске паравојске ткз. ОВК, а не Војска Републике Албаније.

Официри Северноатласког савеза, као Војске Албаније су знали за постојање овог логора смрти, као и да се одатле затвореници одводе у друге логоре као нпр. Бурел, недалеко Тиране, али није ништа учињено да се затвори.

Према проценама припадника безбедоносних служби, у овом концентрационом логору је било утамничено најмање стотинак људи, готово сви са подручја АП Косово и Метохија.

Хашки трибунал је иначе са подручја Балкана осудио само једног припадника албанских (пара)војних формација за ратне злочине и злочине против човечности и то за логор у Лапушнику. За злочине у Кукешком логору је такође само једна особа осуђена на 15 година затвора.

ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - ЛиковацСтаро Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Живети у енклави - Хероји пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Битка на Паштрику - Воз - Соколови - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Лапушник - Кукеш - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.

У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.

Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ткз. ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" избегнута је агресија на Србију 13. октобра 1998. године.

 

Ситуација у Кукешу

Кукеш је градић који је центар истоимене административне области на северу Албанске Републике. Налази се у долини Великог Дрима, који настаје спајањем Црног Дрима и Белог Дрима. Окружен је планинама. Кукеш се налази на путу: Призрен (40 км) - Скадар (140 км)

Стари град Кукеш је потопљен средином седамдесетих година 20. века када је режим Енвера Хоџе одлучио да ту направи брану, вештачко језеро Фјерза и хидроелектрану. Тако је изграђен нови град Кукеш, који је 1998. имао око 13.000 становника.

Саобраћајна повезаност са осталим деловима земље је веома слаба што има за последицу велико сиромаштво, тако да су криминал и шверц веома заступљени.

 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Почетком октобра 1998. године на Косову и Метохији након оружаних дејстава полицијских снага Републике Србије, јединице албанских терориста ткз. Ослободилачке Војске Косове су биле десетковане и потпуно разбијене. То је довело до тога да се Северноатлански савез умеша у унутрашње ствари СР Југославије и да помогне албанским сепаратистима, који су имали заједнички циљ, а то је одвајање КиМ од Србије и припајање матици, чиме би остварили свој вековни сан "Велике Албаније".

Тада је бомбардовање Србије и Црне Горе избегнуто споразумом "Милошевић-Холбрук", тако што је 1.300 верификатора (заправо страних шпијуна) ОЕБС-а предвођени Влијамом Вокером послато на Космет. Они су имали за циљ да сниме положај снага србских безбедности, али и да остављају локаторе који би наводили ракете до циља. Поред тога велики шверц оружја, муниције, опреме и сл. се одвијао преко планинског венца Проклетије, где су неприступачни терени што је довело до обнављања њихових терористичких дејстава након реорганизације под командом Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја.

Вокер је "Случај Рачак" лажирао да су тамо полицијске снаге МУП-а Србије наводно убиле 15. јануара 1999. године албанске цивиле, а не терористе из ткз. ОВК што је годинама касније и доказано у Хашком суду од југославенског генерала Божидара Делића. Међутим, НАТО пакт је добио изговор да изврши агресију на СР Југославију, која је покренута 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана.

Одмах по отпочињању геноцидне акције "Милосрдни анђео", официри ткз. ОВК су у градићу Кукеш, дошли до напуштене фабрике металске индустрије, где су већ постојале погонске хале и управна зграда, а двориште је ограђено жицом.

Како су авиони НАТО пакта почели да бацају бомбе на војне и цивиле циљеве, тако су кренуле албанске избеглице долином Белог Дрима ка Албанији, а Кукеш је био први град удаљен свега 19 км од тадашње југославенско-албанске границе.


Хашим Тачи, Весли Кларк су договорили "посао" односно сарадњу против Срба

 

РАД ЛОГОРА

Кукеш је имао важан геостратешки положај, зато је он изабран за базу Војне полиције и логор ткз. ОВК. Ту су вршене и обуке за рат и теористичка дејства.

Припадници ткз. ОВК су пресретали људе из колоне прогнаника које су пљачкали и малтретирали. Добар део њих је завршио у Кукешком и другим логорима. Тамо су мучења, батинања и убијања Албанаца, Рома настављена. Било је и силовања жена које су насилно доведене. Поред њих у логор су довођени и киднаповани Срби из јужних делова Косова и Метохије, односно Призрена и околних места. Сви они су били жртве удруженог злочиначког подухвата.

Управник Кукешког логора је био Сабит Геци, шеф албанске обавештајне службе на Космету (ШИК). Он је био задужен и за транспорт затвореника до града Бурела, где је постојао специјални логор "Жута кућа", у коме је развијена трговина људским органима, који су продавани на црном тржишту Европе. Његов заменик је био Бислим Зирапи, такође официр ткз. ОВК.

Добар део затвореника чинили су косметски Албанци од 20-30 година, који су изведени из колоне под сумњом да су шпијуни и сарадници југославенске обавештајне службе.

У самом логору према сведочењима преживелих достава хране и воде била веома оскудна. Купање није ни постојало, а такође ни лекарска нега. И коришћење тоалета је било ограничено.

Међу затвореницима је била и неколицина Срба. Један међу њима је био полицајац у СУП Ђаковица. И он је одведен жутим мерцедесом и никада није после виђен. Такође, још један је имао преступ јер је поседовао дозволу за ношење оружја, а која је издата од југославенских власти.

Међу стражарима је било и припадника ткз. ОВК који су се вратили са Космета, где су њихове јединице имале великих губитака. Они су били наручито садистички настројени према затвореницима.

Официри НАТО пакта никада нису долазили у овај логор, иако су често морали проћи туда, наручито док је трајала копнена инвазија на Србију крајем маја 1999. године у зони Белог Дрима позната под шифрованим именом "Стрела 2".

Убијене логораше стражари су уклањали на три начина. Један је био да их баце у реку Дрим, други је да их закопају на непознату локацију околних планина, а трећи на локално месно гробље у Кујешу, где постоје неке евиденције.


Злогласна Жута кућа у Албанији поред градића Бурел

 

СВЕДОЧЕЊА

Један од заштићених сведока на суду о злостављању у Кукешком логору казивао је овако:
- "Глeдaо сaм кaко људe туку, боду ножeвимa, удaрajу пaлицaмa... Глeдaо сaм кaко људe остaвљajу бeз хрaнe по пeт или шeст дaнa. Глeдaо сaм кaко спуштajу мртвaчкe ковчeгe у рaкe. Глeдaо сaм кaко убиjajу.

Све су то били цивили који нису учествовали у борбама, углавном Албанци и Роми који су оптужени да сарађују са властима Србије...".

Други заштићени сведок који је провео неколико недеља у Кукешком логору пред истражним органима ЕУЛЕКС-а је изјавио овако:
- "Изван логора сам јасно чуо да су језиве крике од мучења затвореника који су извођени изван логорског комплекса. Могло се јасно разазнати да им је србски језик - матерњи.

Једног Албанца је умро тако што су му стражари пуцали у ноге, а потом су га оставили на поду да искрвари до смрти.

Затвореници су пребијани до смрти, доста их је убијено из ватреног оружја у самом логору. После убиства они су стављани у неки жути мерцедес, а потом одводили у непознатом правцу...".

Трећи заштићени сведок је о тамновању Кукешког логора рекао следеће:
- "Један од затвореника је био косметски Албанац. Он је викао стражарима кроз решетке прозора да има шесторицу браће који ће га осветити ако га они убију... Лично сам видео да је најмање 18 људи убијено у том логору.

Затвореници су имали веома бруталан третман. Не верујем да су сви ти људи сарађивали са Србима. Али чак и да јесу, свакако нису заслужили да буду тако кажњени. Нико нема право да мучи друге људе тако. То се не ради људским бићима...".

Четврти заштићени сведок о логорима у Албанији каже овако:
- "Доведен сам прво у Кукеш у логор, где сам провео неколико дана, а онда су нас пребацили у град Бурел, где је такође постојао терористички камп и логор. Тамо смо видели језве ствари. Убијали су људе, а онда их бацали у јаме са кречом. Бурелски логор је био далеко страшнији од Кукеша. Тамо је био прави пакао. Видело се то по измученим људима. Мали број је преживео..."
.

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

По завршетку НАТО агресије средином јуна 1999. године, када је и потписан Војно-технички споразум у Куманову, дошло је до повлачења југославенске Војске и Полиције Србије, као и државних институција са територије Косова и Метохије, док у јужну србску покрајину преузимају: КФОР и УНМИК.

Тада је престала потреба за логором у Кукешу који је затворен, а преостали затвореници су пребачени у Бурел.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Албански екстремисти по повратку на Космет почели су да нападају Србе, убијају, пљачкају, силују, руше... све што има везе са Србима и Православљем, све се нашло на удару.

Почетком октобра месеца 2000. године у Србији је дошло до промене политичке власти, када је Владу саставио Зоран Ђинђић (2000-2003), а касније Војислав Коштуница (2004-2008). Они су имали радикални заокрет у спољној политици наше земље, односно била је то политика евро-атланских интеграција.

У тим условима дошло је ослобађања више од 2.100 злочинаца, припадника ткз. ОВК који су имали пресуде за вишегодишње (10-25) казне затвора  за учињена тешка кривична дела: убиства, мучења, силовања, пљачка, уништавања имовине, православних светиња итд... а који су били интернирани у југославенским државним затворима. Они нису тражили од албанске стране да ослободи Србе цивиле у албанским логорима.

Судбина више од 1.647 Срба са КиМ још није позната.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

За злочине који су почињени у Кукешком логору до данас је осуђена само једна особа и то Сабит Геци, веома близак сарадник Хашима Тачија, официр Дреничке групе ткз. ОВК познат под надимом "Велики газда". Против њега је покренута истрага 2002. године, а тек 2011. године је осуђен пред Приштинским судом где ЕУЛЕКС има надлежност на 15 година затвора за мучење, злостављање и убијање затвореника у логорима Кукеш и Чакан на северу Републике Албаније, али се та пресуда односила на албанске жртве, а не на Србе.

Сабит Геци је крајем јануара 2020. године у канцеларији ЕУЛЕКС-а у Приштини саслушан по позиву Специјалног суда у Хагу, везано за злочине које је починио током 1998-1999 на Косову и Метохији и логорима Републике Албаније.

Шеф Канцеларије за нестала лица и судско вештачење при УНМИК мисији Хозе Пабло Барајбар је током свог петогодишњег мандата на Косову и Метохији тврдио да постоје и данас живи сведоци који би могли да сведоче о свом тамновању у албанским логорима, између осталог и Кукешу, али да се боје за своју личну сисгурност и своје породице.

Швајцарски адвокат и сенатор Дик Марти је током 2005-2010 радио на разотркривању случаја о киднапованим Србима и неалбацима, њиховом пребацивању у Републику Албанију, вађењу органа у "Жутој кући"... и тај извештај презентовао 14. децембра 2010. године пред Саветом Европе, али то није донело жељени ефекат јер су главни кривци и организатори заштићени од Европске Уније.

Касније када је тражио податке од Хашког трибунала о доказима које је сакупио са сарадницима везано за "Жуту кућу", речено му је да су докази уклоњени, како би се тај простор очистио, јер ти докази "нису ничем служили". Марти је потврдио да су истражиоци Хашког суда на КиМ и у Албанији одрађивали посао крајње непрофесионално и аматерски.



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!


































Skip Navigation Links