Добој - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Први светски рат

Босна


Логор Добој



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук -Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

 

Логор Добој је основан 27. децембра 1915. године, током Првог светског рата. У њему је било заточено 45.791 Срба. Од тога је било 16.673 мушкараца, 16.996 жена и 12.122 србских војника, међу њимаје било и старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе.

У логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 дјеце. Логор је затворен 5. јула 1917. године. У спомен жртвама логора код Цркве Св. апостола Петра и Павла, у Добоју је подигнут споменик који се састоји од гранитног постоља и обелиска који се завршава крстом.

Дан сјећања на жртве логора у Добоју се  обиљежава 27. децембар.

 

 

ОСНИВАЊЕ

Аустроугарски логор у Добоју је основан на мјесту данашње жељезничке станице, тачније 12. децембра 1915. године су отпочеле прирпеме за стварање логора у просторијама некадашње коњушнице аустрограрске војске. Прва група логораша од 600 одраслих мушкараца, жена и дјеце србске националности стигла 28. децембра је из рејона горњег Подриња, као и Источне Херцеговине и Сарајевског среза. На тај начин аустроугарске власти сеу желеле да створе "тампон-зону" према Краљевини Србији.

 

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Србски логораши су у овом логору били смјештени у неким дрвеним баракама, у којима су раније били довођени аустроугарски војници, који су обољевали од заразне болести "сакагије", а прије тога је ту била смјештена теглећа стога (углавном коњи). Услови у овом логору су били заиста нељудски, јер и његови оснивачи нису предвидјели живе логораше. 

Логору Добоју је имао 10 барака, гдје није постојао под, ни бетонски, ни дрвени, није било чак ни сламе... већ само ђубре и измет који је остао иза те стоке која је ту била смјештена. У овом логору је било много жена са малом дјецом, а сви су били збијени у малом простору, по великој хладноћи, на хладној земљи гдје су проводили и дане и ноћи. Такође, било је пуно и инсеката који су долазили ту због мириса коњске балеге. Дезинфекција просторија у самом логору никада није вршена. Дешавало се да буде чак и 1.000 логораша смјештено у једној бараци. То је често доводило до појаве заразних болести у виду епидемија тифуса, колере, богиња, дизентерије и сл. које су немилосрдно косиле србске логораше.

У почетку је бивало да дневно умире под 10-20 логораша, а касније је тај број нарастао на 100-ак дневно. Томе је доприносила велика глад, исцрпљеност, малтретирања, батинања, мучења аустријских крвника... док је бестијалност, иживљавање и цинизам аустроугарксих стражара превазилазио све границе. Жене су такође морале да врже нужду у тим баракама као и мушкарци... понижење је било неизмерно. Жене су такође силоване од аустроугарских стражара.

Храна у логору је била бедна: углавном је то била кашаста чорба од траве и репе, док је зобни хлеб стизао сваки трећи дан. Аустијски лекар Др. Гебер се згражавао над чињеницом каква то храна долази србским логорашима: дјеци, женама, страрцима. По храну су морали ићи 2 км пешака. Забиљежено је и то да је једној мајци умрло чак седмеро дјеце у овом логору, тако да је она почулала сву косу и полудела. Поред ње била је још једна жена која је у Добојском логору изгубила петеро дјеце, мужа и родитеље. Она је хтјела да скочи у ледену ријеку Босну, али је спасио поп Славко Трнић.

Много србских мученика у овом логору није могло да се спаси, те су скакали у ријеке Босну и Спречу, по околним лединама и брежуњцима, а најмање сахрањивани у православна гробља. 

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Немогуће је навести сва имена жртава које нису преживјеле овај страшни "Дантеов" пакао Добојског логора, али нека имена ће бити наведена.

  • Владо Шегрт, који је провео неколико мјесеци у логору као дјете, а касније постао члан Савета федерације СФРЈ.
  • Миливоје Живановић из Пожаревца, који се 1914. пријавио као добровољац србске војске.
  • Андрија Делини, управник позоришта
  • Браћа Милош и Ђорђе из рогатичког села Осово,

 

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Логор у Добоју је затворен 5. јула 1917. године. Тада су и последњи логораши били отпремљени у нове логоре, углавном у Мађарску, односно Угарску: Арад, Кечемент, Коморан и Шоропоњ).

 

 

СПОМЕНИЦИ

Србска Православна Црква је септембра 1938. године објавила књигу под насловом "Споменица 1915-1917", гдје су уписана имена бивших логораша у овом злогласном логору. Исто тако је у Спомен-костурници која се налази на мјесту некадашњег логора, сахрањене су кости 12.000 логораша који су убијени у Добојском логору. 

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О Добојском логору 1915-1917 постоји и неколико публикација, које говоре о ужасима који су се дешавали и које су србски логораши трили током годину и по дана. Ту спадају:

  • Др. Јосип Шкарић - "Успомене једног лијечника"
  • Јово С. Дракулић - "Дантеов пакао у Добоју" 
  • Душан Паравац - "Добојски логор 1915-1917"
  • Исалије Митровић - "Табор у Добоју"
  • Јулка Поповић Срдић - "Пјесме" 
     



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!