Бугарска је 15. октобра 1915. године званично ушла у Први светски рат на страни Централних сила, јер је желела по сваку цену да присвоји територије источне и јуже Србије... све до Велике Мораве и Охридског језера.

Бугарска је у Другом балканском рату била поражена од Србије, Грчке, Румуније и Турске. Покушала је тада нападом на србске снаге на Брегалници 30. јуна 1913. године да отме оно што је србска војска ослободила током Првог балканског рата 1912. године од Турака (Вардарску Македонију), а што је Лондонским мировним споразумом верификовано од Великих сила 30. маја 1913. године.

Карту логора је урадио историчар М. Писари

И пре званичног уласка у Велики рат, Бугари су имали подмукле операције против Срба. Један  од таквих је био изненадни напад на србске војнике на Велики петак 1915. године код Валандова, у југоисточном делу Вардарске Македоније.

Бугарска врховна команда је рачунала да је србска војска у тешкој ситуацији пошто се повлачила ка југу у јесен 1915. године услед инвазије Немачке и Аустроугарске са севера и запада... и да је то прилика да присвоји територије које је сматрала да њој припадају.

Бугарске власти у окупираној Србији су спроводили геноцид невиђених размера и бугаризацију србског живља. Србски језик је свуда био забрањен, у школе су доводили бугарске учитеље, а у цркве бугарске свештенике. Настала је отимачина и палеж србске имовине, као и убијање угледних и богатих домаћина, трговаца, занатлија, свештеника.

Поред тога у самој Бугарској формирано је најмање 22 концентрациона логора за мучење и убијање Срба. Према проценама савезничких комисија после Првог светског рата бугарске власти су за три године утамничиле најмање 130.000 Срба, махом цивила, али и војника, од чега две трећине није дочекало слободу. Само након Топличког устанка 1917. године одведено је око 80.000 Срба у бугарске логоре, према тврдњама швајцарског криминолога Рудолфа А. Рајса.

У моменту бугарске капитулације крајем септембра 1918. године, у бугарским логорима за Србе је било 152 официра и 20.246 војника Војске Краљевине Србије... док је цивила било 35.754 Срба. Овде је реч о броју људи који су тада били живи, не односи се на логораше који су ранијих година умрли или убијени.

Сведочења преживелих говоре да је нпр. само у логору Сливен умрло око 6.000 Срба, док је у Плодивском логору око 5.000 Срба, у логору Горњем Паничареву око 5.000 Срба...

Историчар Милован Писари је током својих истраживања 2011-2015 саставио списак логора који су пронађени у архивама Србије и бивше Југославије.

Овде доле су наведена места у Бугарској у којима су све били концентрациони логори током Првог светског рата.

Срби су у бугарске логоре током 1915-1918 одвођени углавном железницом и то сточним вагонима... мали број је преживео и вратио се у домовину, јер су услови у казаматима били као у деветом кругу Дантеовог пакла.