Арад - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Први светски рат

Румунија


Логор Арад



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шукцори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук -Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

 

Логор Арад био је велики аустроугарски концентрациони логор за Србе, али и друге славенске народе на територији најсевернијег дела Баната (данашња западна Румунија).

Логор је основан по налогу Бечког двора у лето 1914. године када су довођени углавном србски цивили са територије Далмације, Дубровника, Босне, Шумадије, Срема, Херцеговине и Поморавља... Ове послове хапшења Срба радили су Шукцори (специјалне војне јединице коју су сачињавали углавном босански Хрвати и муслимани).

Логор Арад је био смештен у Арадској тврђави, која је удаљена 215 км од Београда и 43 км од Темишвара... Кроз њега је прошло више хиљада Срба, процењује се да је било у њему укупно интернирано око 15.000 затвореника (међу њима браћа Гаврила Принципа - Јово и Никола)... Довођени су редом цивили без обзира на године, пол, имовинско стање...

Логор Арад спада у најозлоглашеније аустроугарских логора током Првог светског рата.




ПРЕТХОДНИЦА

Ослобађање Старе Србије 1912.
 

Краљевина Србија је почетком 1904. године потписала трговински споразум са САД и преко луке Солун почела да извози своје производе у прекоморске земље. То је довело до великог економског успона Краљевине Србије, а што је засметало Бечком двору, који је гледао у Србији великог супарника пошто је Србија у то време имала највећу економску стопу раста у Европи, а истовремено велики број Срба је живео на окупираним територијама Хазбурговаца.

Војска краљевине Србије је ослободила своје поробљене територије (Рашка, Косово и Метохија и Стара Србија) од Турака у Првом Балканском рату, тако што су у јесен 1912. године јединице под командом војводе Петра Бојовића оствариле велике победе код Куманова, Прилепа и Битоља и тако дефинитивно истерале Османлије са Балкана... А годину дана после у лето 1913. године заштитили су Вардарску Македонију од Бугара у Другом Балканском рату. Тиме је српска национална револуција настављена, започета још почетком 19. века од Карађорђа и Милоша Обреновића.



Ко хоће да живи нек' мре...
 

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника

Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат. Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима.



 

 

Ситуација у Араду

Арад је град на крајњем северу Баната, односно на граници са области Кришани, на десној обали реке Мориш, данашња Румунија. Налази се на 100 м надморске висине, на самом истоку Панонске низије. Клима у Араду је континентална, топла лета, са хладним зимама.

Срби су у ове крајеве дошли сеобама у 15. столећу услед најезде Турака Османлија на Балкан. Али највећу сеобу предводио је патријарх Арсеније III Чарнојевић крајем 17. столећа. У тим србским сеобама Арад је био последња станица. Око 100.000 Срба је дошло у Арад. Штавише, Срби су у Араду били већина све до средине 18. столећа. Бавили су се трговином, занатством, уметноишћу. Било је ту и официра, задужбинара, публициста.

Свакако да је највећи траг у Араду оставио србски племић и добротвор Сава Текелија (1761-1842), по професији доктор права (први Србин), а по убеђењу србски патриота и задужбинар. Бавио се успешно трговином. Основао је своју задужбину Текелијанум, у Будимпешти, где су се школовала деца из сиромашних породица, а међу њима: Никола Тесла, Радивоје Кашанин, Исидор Поповић... Док су васпитачи били: Лаза Костић и Јован Ј. Змај. Сава Текелија био је први председник Матице Србске.

Касније, после Карловачког мира 1699. године, почео је велики притисак Римокатоличког клера да покатоличи православне Србе, што велики број њих није прихватио и настављене су сеобе ка Украјини 1750-их, па су се зауставили код Кијева, где су основане аутономне области "Славено Сербија" и "Нова Србија".

Из ове средине потекле су читаве уметничке династије: Тенецки, Алексићи, Јанићи, Табаковићи...

 



ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Бечки двор је и пре самих ратних сукоба са Србијом имао планове да направи концентрационе логоре на својој територији, које се граниче са Србијом. Тако је пао избор на Арад, недалеко Темишвара, где се августа 1914. године доведени први затвореници (цивили и војници) у тврђаву.

Били су то србски цивили из Мачве и Подриња, а касније и војници Тимочке дивизије (првог позива), који су лоше прошли на Легет пољу, код Сремске Митровице, пошто је србска војска по налогу Савезника морала да отвори Сремску офанзиву 6. септембра 1914. године.



УСЛОВИ У ЛОГОРУ

По сведочењу очевидаца и преживелих логораша логор Арадска тврђава је био прави пакао за интерниране људе, углавном србске цивиле. Логораши су живели у крајње нехуманим условима на граници издржљивости, са мемљивим подземним ходницима и просторијама, свуда се осећао ужасан смрад.

Зими су се смрзавали, јер су тих година биле велике хладноће. Услед очајних животних услова и услед изгађивања, избијале су разне заразне болести, пегави тифус, масовно обољевање од туберкулозе, када је дневно умирало неколико десетина људи свих узраста, деце, жена, одраслих.

Логор у Арадској тврђави је био оличење велике србске патње и страдања. Велика су злостављања чињена без обзира на узраст интернираца, мучили су их жеђу, тукли су их до смрти, стављали у окове, жене и девојчице силовали.

Др Брандуша румунски лекар, који је био у прилици да види шта се у логору догађа причао је свом пријатељу адвокату Штефану Ч. Попу, посланику у мађарском парламенту: - „Господине посланиче, ово није логор, ово је пакао! Прво што сам видео и упамтио то је мртва мајка са живим дететом у наручју. То се не може описати“.

Услед таквог третмана само за првих седам месеци, од августа 1914. па до марта 1915. умрло је више од 1.700 логораша. Процењује се да је у Араду за четири ратне године убијено око 4.500 Срба.


 



ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Овај ужасан конценрациони логор је затворен новембра 1918. године, по завршетку Првог светског рата.


 




ПУБЛИКАЦИЈЕ

Љубомир Степанов је написао књигу "Арадска тврђава - логор за србске интернирце у Првом светском рату", коју је крајем 2014. године објавио Савез Срба у Румунији, поводом стогодишњице Великог рата.

Радио-Телевизија Србије је о логору Арад снимила два двокументарна филма. Један је урадио Бранко Станковић за своју емисију "Квадратура круга"... А другу је урадио Љубисав Алексић за серијал "Траг".




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!