Књига "Трагедија крајишких Срба" је ауторско дјело Јована Опачића, народног трибуна српског народа у Српској Крајини. Књига представља аутентично свједочанство о страдању Срба у Хрватској, током Отаџбинског рата 1990-их на простору авнојевске Хрватске.

Аутор је ову књигу већим дијелом написао у јесен 1995. године, мало посље злочиначке акције "Олуја" када су хрватска војска заједно са НАТО авијацијом и муслиманском Армијом БиХ прогнале више од 250.000 крајишких Срба са простора Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније. Тако заправо и почиње Опачићева књига... почиње сјећањима Јована Опачића на 4. август 1995, који је у доба "Олује" био посланик СДС у Народној скупштини РС Крајине.

Добар дио ове књиге Јован Опачић је посвјетио политичкој и друштвеној кризи која је владала од средине 1980-их година у југославенској федерацији - СФРЈ, која је касније у љето 1991. довела до великог национално-вјерског рата између Срба и Хрвата на простору које је касније проглашено за Републику Српску Крајину. У тим бурним и драматичним догађајима, од великог народног митинга у Книну 28. фебруара 1989. па до Оснивања СКД "Зора" у Книну 8. јула 1989, (која је одмах и забрањена) и прославе 600 година Косовске битке на Далматинском Косову 9. јула 1989. година и на крају до "Олује", 4. августа 1995. аутор је имао своје запажено учешће. Шта више, одмах након те прославе и подршке Србима са Космета, Опачић бива ухапшен од полиције и спроведен у шибенски затвор, гдје је провео три мјесеца. 

Он је био један од блиских сарадника Јована Рашковића, оснивача Српске Демократске Странке и предводника српског народа у Сјеверној Далмацији и Лици, а касније целој Хрватској. Такође је и тај дио описан, како је СДС основан, први вишестраначки избори након Другог свјетског рата, улазак у Сабор СР Хрватске, касније и чувени митинг Срба у мјесту Срб 25. јула 1990. године.

Аутор је такође описао своје тамновање у шибенском затвору, одакле је изашао 21. септембра 1989. године. Одмах су га дочекали новинари, камере, тражећи од њега изјаве. Исто тако и другу, поновљену оснивачку скупштину СКД "Зора" книнском селу Плавно, родном мјесту аутора.

У књизи такође можете наћи ауторово виђене хрватске политичке и полицијске агресије на српску популацију у СР Хрватској, што је касније резултовало обарањем трупаца на путеве око Книна, што је у Хрватској и дан данас се тумачи као "балван револуција".

Аутор се потрудио да у књизи остави и аутентичне фотографије из тог времена.

Књига је објављена тек 2012. године.