Књига "Последњи краљев војник у отаџбини" је ауторско дело Радоја Рада Шипчића, србског патриоте из Црне Горе, који је овом књигом разбијао лажи о свом брату Владимиру Влади Шипчићу, официру Југославенске Војске у Отаџбини, а касније одметнику, кога су комунистичке власти прогласиле за Непријатеља бр. 1.
Владо Шипчић је својим чојством, јунаштвом и несебичном добротом за вријеме Другог свјетског рата постао легенда не само Дурмитора, већ и читавог Србства. Бранио је србски народ у источној Херцеговини и јужном Подрињу од усташких зликоваца, који су спроводили геноцид по налогу Анте Павелића и Алојзија Степинца.
У Рашкој и на Дурмитору, бранио је своје Србе од комунистичких зликоваца који су отимали од сиротиње и убијали невине људе из идеолошких нетрпељивости.
Након Другог свјетског рата, остао је у домовини, јер није хтео да иде у избјеглиштво, па се скривао у шумама, на неприступачним теренима, живећи животом горштака и хајдука. То је комунистичким властима задавало велике проблеме и проглашен је 1955. за Државног непријатеља бр. 1. Његова породица је трпела велику тортуру због њеогвог одметништва.
Цитат из ове књиге гласи овако:
Посматрао сам га једног топлог послијеподнева док се купао у бистрој ријеци. Нијесам могао да вјерујем својим очима: када је изашао из воде, стајао је као прави колос, спартанске грађе. Док се облачио,нијесам могао а да му не искажем моје дивљење па му рекох:
- Вала Владо, ти мени више личиш на неког врхунског спортисту него на човјека којег прогоне и који живи мученичким животом.
Загледа се у мене својим дивним, азурно плавим очима, а на његовом сунцем опаљеном лицу појави се тужан кисјели осмех.
- Да, рече ми, бавимо се ми спортом, на то нас нужда натјера. Нужда нас натјера да правимо склоништа и бајате,а то је,вјеруј ми,крвнички посао. Ево види ове моје руке: њима сам ископао на тоне и тоне земље и камена, и све то пренио на мојим плећима по ко зна колико километара даље да неби они крволоци примјетили гдје нам се налази склониште. Посјекао сам на кубике дрвета и све пренио из једне планине на другу. Сад знаш брате какав је мој спорт! Ето тако ти ми челичимо наша тијела!
Књига је објављена тек 1984. године у Паризу, где је његов брат живео дуг година.
Можете је прочитати код нас у ПДФ документу.