Књига "Од логора до логора - Црна Лора" је ауторско дјело, односно исповјест Драге Дамјанца о својим сужањским данима за ратова на подручију бивше Југославије почетком 1990-их година.

Драго Дамјанац је Србин, Херцеговац, који је рођен у Невесињу, а одрастао и живио у Мостару. Радио је као грађанско лице при Југославенској Народној Армији са чином капетана.

Почетком послиједње деценије 20. вијека, када су се почеле ратне трубе оглашавати на Балкану почело је формирање паравојних формација босанских муслимана и Хрвата који су хтјели одвајање од остатка СФРЈ и самосталну Босну и Херцеговину.

Једног дана 15. априла 1992. године у Мостару Драго Дамјанац упада у муслиманско-хрватску засједу и бива ухапшен и спроведен у Лиштицу, односно Широки Бријег у логор, гдје је премлаћен и опљачкан. Касније га пребацују у Дувно, исто хрватски логор за Србе, гдје је провео пуно дана без свијетла и прозора.

Трећи казамат који је "посјетио" био је Лора у Сплиту, један од најозлоглашенијих 1990-их година на подручију бивше Југославије. Како сам наводи у књизи, да те муке у сплитској Лори не би ни најболеснији сценариста могао да сними филм. Тамо су хрватским стражарима била душевна храна бол и патња србских логораша. Крв и смрт су тамо били дио ужасне свакодневнице. Ако је Данте описао девети круг пакла, онда је сплитска Лора била десети круг.

Послије Лоре аутор описује пребацивање у хрватски логор у Љубушком, који ни мало не заостаје за сплитском Лором... Тако да се ужаси само надовезују.

Укупно Драго Дамјанац је по логорима провео 125 дана и слободу угледао 18. августа 1992. године са 11 поломљених ребара, сви прсти су му били изломљени, имао је неколико убода ножем, гашње цигарета по рукама...

Одлучио је 1998. године да оде у Аустралију и тамо заборави страхоте кроз које је прошао.

Ипак, написао је књигу 2017. године као подсјетник генерацијама који долазе, да буду свјесни шта значи рат.