Књига "Мртви вјечна опомена живима" је ауторско дјело Мирослава Јанковића, новинара и публицисте.

Јанковић је 2001. године објавио ову књигу на Палама (Сарајево) која представља изузетно драгоцијено штиво покољењима на дар, јер садржи списе са обдукција које је вршио др Зоран Станковић, патолог са Војномедицинске акаедмије у Београду током деведесетих година 20. вијека, када је вођен босанско-херцеговачки рат.

Наиме, муслиманске и хрватске (пара)војне и полицијске снаге, припадници Територијалне одбране, као и разне групе екстремиста на подручју СР Босне и Херцеговине су током 1992-1996 године починили читаву ниску злочина над Србима, углавном цивилима, али и над војнцима ЈНА, касније и ВРС. Убијани су махом ненаоружани цивили којима је имовина пљачкана и паљена, док су православне богомоље рушене и скрнављене. Мноштво жена србске националности је силовано, мучено и убијано. Милост није постојала ни према дјеци.

Поред тога, и босанско-херцеговачки муслимани и Хрвати су оснивали концетрационе логоре за мучење и убијање Срба, од којих су најпознатији: "Силос" у Тарчину, Челебићи и Дретељ у Коњицу, касарна "Виктор Бубањ" у Сарајеву, касарна "27. јул" у Бихаћу, "Стролит" у Оџаку, "Зоил" у Горажду, хотел "Бристол" у Мостару...итд.

Често се дешавало да припадници ХОС, ХВО, Зелене Беретке, Патриотска Лига, ткз. Армије БиХ пробијају линије одбране, упадају у насеља под заштитом УН и чине масакре. Ово се често дешавало у средњем Подрињу, општине Братунац, Скелани, Милићи, Сребреница, Вишеград...

Вјероватно и најужаснија злодјела тог рата дешавала су се на планини Озрен у септембру 1995. године када су јединице Тећег корпуса ткз. Армије БиХ напале Возућу и долину Криваје, а међу њима и најсуровији су били злогласни одред "Ел Муџахедин", Алахови ратници тј. добровољци из арабских земаља. Такође су исти учествовали и у етничком чишћењу западне Босне у љето и јесен 1995. године када је такође мноштво Срба цивила и војника ВРС било обезглављено.

Мирослав Јанковић се трудио да професионално унесе у књигу медициску документацију др Станковића како би сутра млађи нараштаји имали увид у ужасе рата са простора Босне и Херцеговине. Такође, унета су и имена жртава која су била позната до тада, пошто се још хиљаде Срба води као нестало.

Ова књига може да послужи свима који се баве истраживањима геноцида над Србима, јер овдје су свакако прави докази да учињена злодјела нису била случајна, већ организована и планирана.