Књига "Запис", ауторско дело Биљане Живковић, српске списатељице и публицисте, члана Удружења Књижевника Србије, која већ деценијама прати српско страдање и националну тематику уопште. Ово је њена тринаеста књига.
Запис је прича о страдању српског народа на Косову и Метохији, а представља трећи наставак из трилогије Некрштена времена.
У самој књизи можете чути аутентичне приче односно исповести обичних људи са свете српске земље - Космета. Књига је несвакидашња јер представља неку врсту аларма - позива на узбуну српском броду који већ деценијама тоне.
Кроз четири наизглед не повезане целине, ауторка нам даје са лица места јасну слику шта се дешава сада и шта се дешавало на Косову и Метохији протеклих деценија. Да Космет није само пуких 17% територије Републике Србије, нити нека шикара које треба да се одрекенемо због "лепше будућности".
Запис је веома инспиративно штиво за наук и памћење садашњој генерацији Срба, које нуди једно дубоко размишљање: ЗАШТО и КАКО даље... Како да се ујединимо, како да се отргнемо канџи пропагандних и других ратова.
Књига "Запис" је издата 2014. године од стране Института за српска страдања у 20. веку, а преведена је и на руски језик. Ово је књига која никога не оставља равнодушним и која се чита у једном даху.
Књигу су финансирали српски свешетници из Лондона.
Књигу можете да наручите путем електронске поште: zbilja59@yahoo.com
Биљана Живковић је публициста и писац. Аутор је репортажа, чланака, записа, путописа по европским и азијским земљама, интервјуа са домаћим и иностраним знаменитим личностима из света геополитике, дипломатије, војне доктрине, историје, филозофије, духовности… Њена прва књига Некрштена времена објављена је 2004. године у издању Центра за унапређивање правних студија у Београду, а роман Са извора најчистије воде објавила је 2006. Српска књига у Руми. Године 2008. публикована је књига интервјуа са Милошем Кнежевићем Жамор Кризе. Дело
Живковићеве Величанствена уметникова усамљеност публиковано је 2009. Књига о националној трагедији српског народа и о Космету У име истине изашла је 2009. Историјско документаристичко дело Јасеновац и сребренички мит, објавили су 2011. године Институт за истраживања српских страдања у 20. веку и Хришћанска мисао. Књига О српском питању (разговори са проф. др Петром Милосављевићем) изашла је 2012. године у издању Матице српске у Дубровнику.
У издању бањалучке Бесједе и куће Арс Либри у Београду 2014. године објављено је историјско-документаристичко дело Исповести из сарајевских казамата. Такође, 2014. објављена је књига Запис у издању Института за истраживања српских страдања у 20. веку. Године 2015. публиковане су две књиге: на руском језику Завещание у издању Института за истраживања српских страдања, и роман на српском Отац Доротеј, чији је издавач Просвета. Године 2016. објављена је историографска књига Јасеновац, Козара, Јадовно, потом на француском језику књига о Косову и Метохији под називом Casques bleus et couronne d' epines (Плави шлемови и трнова круна) у издању Издавачке куће „Fraction” у Паризу. Исте године ИК Арс Либри објавила је књигу Србистика и србисти. Године 2017. објављена је књига есеја и путописа по Црној Гори Приморско православље, у издању манастира Михољска Превлака, ИК Арс Либри и Задужбине „Владета Јеротић”. Књигу Срби у Албанији 2019, објавили су Задужбина „Владете Јеротића” и ИК Арс Либри.
У припреми за штампу су две књиге на руском језику Српска Голгота, роман за децу Са извира најчистије воде, а на српском капитална књига Жива вера православна, као и романи Родословље, Тајна, Бисерница, збирка поезије Узидано време. Биљана Живковић је учествовала на преко 15 међународних научних скупова у Русији, Републици Српској, Црној Гори, Србији. Њене књиге су промовисане у Русији, Француској, Албанији (Скадар), Црној Гори, Републици Српској, Србији... Више од 15 година даје значајан допринос јачању српско-руских братских веза, сарађује са више културних, духовних, научних, војних институција, али и часописа у Русији. Члан је Удружења књижевника Србије, председник је Одељења „Свети благоверни кнез Александар Невски”, под кровом Српског културног центра „Ћирилица”. Представник је Удружења руских потомака „Романов” за Београд, члан Удружења ратних добровољаца 1912-1918. и њихових потомака у Београду, члан Удружења Кајмакчалан, оснивач је и председник Удружења православних жена Србије под кровом Русије.