Слике избегличких, несрећних колона прогнаног српског народа из Српске Крајине. Стравични биланси хрватске "Олује". Потресне и истините приче о људима који су у једном дану изгубили све.
Ово је тема јединственог романа Миломира Краговића "Деца Олује", који ће у издању Компаније "Новости" од данас бити на киосцима у Србији, Црној Гори и Републици Српској.
У недељу обележавамо осамнаест година од прогона Срба из Хрватске. У тој августовској ноћи Крајишници су доживели трагедију стравичних размера. Црна "Олуја" протерала је око 220.000 Срба са својих огњишта, више од 2.500 људи страдало је или нестало... Трагични 4. август 1995. године, до сада, нажалост, није био изражена тема српске књижевности. Краговић међу првима доноси роман о патњи, брзом одрастању, прогону, злу, колони смрти, искорењивању, олуји после олује...
- Нисам написао књигу против Хрвата, него против свих оних злих људи који су прогнали стотине хиљада Срба. Роман је покушај да никада не заборавимо шта је било. Они који су доживели све то, могу да се сете, а они који нису, могу да виде шта се све догађало тога августа, да схвате стравичне последице хрватске "Олује" - каже аутор за "Новости".
Краговић је зналачки укрстио имагинацију и фактографију. Главни јунак романа Марко Милојковић, у стварности је Драган Миоковић, дечак који је на трактору довезао своју породицу у Београд, и чија је животна прича тада пунила новинске ступце.
- Када је дошао у Београд, у разговору са новинаром Вањом Булићем, открио је да би желео да буде компјутерски програмер кад порасте. То је и остварио, постао је електроинжењер. Аутентични лик у роману је дограђен. Ово није прича о њему него о злу, о страху и нади, о деци "Олује" која су имала 12 година и сазрела у тих 15 дана, постали људи свесни свог трагизма - објашњава Краговић.
"Био сам дете које је са својима, и комшијама, трчало ка слободи. Данас је то онима који безбрижно седе по београдским кафићима обична патетична реченица; на њихову, и нашу жалост" - каже на почетку главни лик у роману. Он прелиставањем сачуваног албума, заправо оживљава слике свог прекинутог детињства које је провео подно Велебита, проговара о свом селу и Грачацу, својим друговима, комшијама, обичајима, преломним догађајима, о ноћи када је трактором кренуо у слободу, у колони без повратка, о дугим августовским данима бежаније, голготи недужног народа, тешким тренуцима сналажења у Београду, о дечачким сновима и очевим порукама који је мистериозно нестао...
Грађу за књигу Краговић је скупљао годинама, користио је архиве документационог центра "Веритас", многобројне новинске репортаже, интервјуе са страдалницима... "Деца Олује" истовремено је и роман и хронка, са мноштвом докумената о тешким и тужним судбинама.
- Свако време треба да има генерацијски роман. Имали смо некада књиге као што су: "Магареће године", "Орлови рано лете", "Не окрећи се, сине", "Лајање на звезде", "У потпалубљу"... Неопходна нам је и прича о "Олуји" - сматра Краговић.
Роман се, по ауторовим речима, не завршава "Олујом" и прати судбину свих тих људи, њихове проблеме са језиком, егзистенцијом, покушава да каже истину о свим тим бескућницима.
- Ово је прича о злу која има позитиван крај и намењена је свима - закључује Краговић.
Да ће роман "Деца Олује" бити нови књижевни бисер Компаније "Новости", показују и многобројни телефонски позиви нашој редакцији. Огромно интересовање читалаца за ову болну тему указује на то да ће почетни тираж романа од 20.000 веома брзо бити недовољан.