Kњига академика Виктора Новака „Magnum crimen” („Велики злочин”), je сведочење клерикализму у Хрватској и Босни и Херцеговини у првој половини 20. века и о усташким злочинима у НДХ. Први пута је одштампана 1948. без два поглавља која су била по директиви полтиичког врха СР Хрватске цензурисани (где су доминирали Бакарић и Хебранг), а сам аутор је трпео велике притиске од агената ОЗНЕ и УДБЕ. Тек 2008. године се штампа ова књига уз додатак два поглавља која су деценијама била забрањена.
Иначе цело дело је похрањено у Архиви САНУ, у Београду.

Те забрањене делове је пронашао академик Василије Крестић, који је и иницијантор штампања новог издања књиге.

У четрнаестом поглављу о хрватском соколском покрету, Виктор Новак је разобличио врх Римокатоличке цркве и показао, како наглашава академик Василије Крестић, „колико је био антијугословенски, антисловенски, ултраклерикалан и профашистички”.

У петнаестом поглављу Новак је планирао да објави промеморију дон Фране Иванишевића, католичког великодостојника, националног борца и глагољаша, великог и искреног Југословена, коју је он упутио 1934. године надбискупу Алојзију Степинцу, критикујући однос хрватског римокатоличког епископата према Југославији и Југословенима.

Ватикан је ову књигу, убрзо пошто је објављена, уврстио у „моралну кугу”, стављајући је на "Index Librorum prohibitorum". Како је писало у загребачком „Народном листу” у јесен 1948. године, „Ватикан је и овдје поступио по старом рецепту. Sant` Officio је рекао: `Спали!`”

Разобличавајући историју клерикализма у првој половини прошлог столећа у Хрватској, Виктор Новак је изнео доказе о званичној политици Ватикана и хрватског епископата, која је ишла на католицизовање и кроатизовање православних Срба, све до уништења оних који на преобраћање не пристају, што ће и довести до непосредне подршке Ватикана усташком геноциду у НДХ.


Књигу штампа издавачка кућа Гамбит из Јагодине.