Књига "Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918" је ауторско дело  др Јована Хаџи-Васиљевића где се говори о геноциду над Србима који су у Првом светском рату починииле бугарске јединице на територији Врања.

Наиме, Бугарска је у октобру 1915. године скупа са Немачком и Аустроугарском учествовала у Тројној инвазији на Краљевину Србију, са циљем да је униште, а њену територију раскомадају.

Одмах по освајању тимочког, јужноморавског и вардарског дела Србије 1915. бугарски војници су почели са пљачком, убиствима, силовањима, палежи, прогонима, хапшењима где нису имали милости ни према коме. Циљ је био отети србску земљу и извршити бугаризацију србског становништва.

Врање као градић ја југу Србије није ни мало поштеђен.

Аутор је у овој књизи доста материјала посветио Сурдулици, малом месту подно Власине, где су Бугари од највеселијег градића у Краљевини Србији начинили најтужније место... а прозвали су га: Сурдулица - србска костурница. Тачан број жртава никада није утврђен, али се процењује да се ради о десетинама хиљада који су доведени из читавог дела јужноморавске Србије.

Књига је издата у Београду 1921. године и друго издање у Новом Саду 1922. године.

Аутор је рођен у Врању 18.10.1866. године, где је завршио основну школу и гимназију. Док је Велику школу завршио у Београду. Докторат из философије је одбранио у Бечу 1898. године. Службовао је наредних шест година као чиновник Министарства спољних послова Краљевине Србије.

По напуштању државне службе 1904. постао је секретар Друштва "Свети Сава", и на тој позицији остао пуних 36 година. Радио је на националном освешћивању и просвећењу Срба који су били под Османлијском царевином. Учесник је Балканских ратова 1912-1913, као и Првог светског рата 1914-1918.

Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије (Рашке, Косова и Метохије и Јужне Србије).