Књига "Браћа по оружју" је ауторско дело Бранка Богдановића, српског војног историчара, који је ову књигу написао на захтев издавача из Москве. За кратко време, ова књига постала је велики хит у Русији.
Тематика књиге је Први светски рат, а централни део заузима прича о руским добровољцима који су се раме уз раме борили са српском војском против Аустро-Угарске и Немачке. Око 10.000 руских војника из елитне дивизије руске војске, након Октобарске револуције 1917. године, остаје да се бори на Солунском фронту за ослобођење Србије.
У овој књизи се говори и о великој помоћи коју је руски цар Николај Други упутио својој српској браћи на Балкану... реч је о 10.000 војника, минерима за заустављање монитора ракета, чамце за Дунавску флоту која је омогућила снабдевање Србије у тешким условима, затим и 150.000 пушака, које нису наплаћене за разлику од Француза и Енглеза који су нам сву "помоћ" дебело наплатили.
Богдановић је у књизи описао и Другу посебну дивизију, формирану 1916. године од најбољих војника, који су 1918. године учествовали у ослобађању Битоља- Њихова храброст и пожртвованост била је немерљива и неописива. Та јединица је била у саставу Прве армије српске крањевске војске, којом је командовао војвода Живојин Мишић.
Оно што је занимљиво код ових руских војника јесте што они почетком 1918. године практично "нестају" са фронта. Разлог томе је што су после Октобарске револуције у Русији, заправо остали без државе и Врховне команде. Један део тих војника се вратио у матицу, упадајући у страховите раздоре и сукобе између бољшевика и белогардејаца, док је други део остао у емиграцији. На Солунском фронту је тако остало 65 официра и 4.149 војника руске војске.
Касније, настанком СССР-а, улога Руса у победи савезника над Силама осовине је неправедно минимализована, примећује аутор, јер су бољшевици сматрали царске војнике у иностранству за непријатеље. Тек 1935. године у Београду, на Новом гробљу, је свечано отворен споменик за руске војнике који су се заједно са српском војском борили у Првом светском рату.
Аутор Богдановић, наводи и податак, да у Солуну, на гробљу Зејтинкик, поред српских војника, порчива и око 500 војника руских добровољаца. Ту је 11. новембра 1936. осветшан православни храм, направљен малоузеј и спомен-костурница.
Књига је 19.9.2014. у Београду имала своју промоцију.