Књига "Анатомија зла - НДХ" је ауторско дело социолога Вукашина Максића који се годинама бавио истраживањем хрватске државе у доба Другог светског рата. Своје запажања је записао у записе који представљају изузетно вредно научно штиво.
Анте Павелић хрватски политичар и правник је следио прокламације Анта Старчевића, такође хрватског политичара из друге половине XIX столећа који је радио у Аустроугарској. Управо на рушевинама Хабзбуршке монархије је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. Хрватски народ је већином од почетка био антијугославенски оријентисан и њима је државно-правна заједница са Србима била само краткорочна идеја.
Током двадесетих и тридесетих година XX столећа политичке тризавице у првој јужнославенској држави су биле честе и бурне. Тако је Павелић јануара 1929. у Загребу основао Усташки покрет чија је идеологија била мешавина: србофобије, клерикализма и наци-фашизма, док је антисемитизам касније придодат. Сходно својим шовинистичким начелима, Усташки покрет је од власти Краљевине СХС врло брзо био забрањен. Хрватско-усташка елита сели у Прву емиграцију: Италија, Аустрија, Мађарска... Тамо су имали јаку потпору јер су те земље имале територијалне претензије према југославенском краљњевству.
Независна Држава Хрватска је створена током Априлског рата 1941. када су Силе Осовине извршиле агресију на Краљевину Југославију. При чему је зона Балкана подељена на две интересне сфере: немачку и италијанску. Сама НДХ је обухватала простор од Драве до Јадрана и од Дрине до Жумберка, односно највећи део окупиране Југославије је ушао у њен састав.
На челу НДХ се налазио монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Они су имали благослов Ватикана и логистику Римске курије, тачније хиљаде римокатоличких свећеника и фратара је (ин)директно учествовало у покољима Срба, Јевреја и Рома. Од почетка свог постојања НДХ је имала концентрационе логоре у којима су довођени највећим делом цивили. Познати казамати су: Јасеновац, Госпић-Јадовно-Паг, Крушћица, Лоборград, Стара Градишка, Керестинац, Јастребарско, Сисак... док су најпознатија стратишта: Гаравице, Стари Брод, Ливањско поље, Купрешка висораван, Садиловац, Вељун, Гудовац, Машвинска шума, Пребиловци, Драксенић, Дракулић, Глина, Кусоње, Лежимир, Дудик...итд.
Хиљаде крашких јама у динарском горју је послужило хрватским џелатима да бацају унутра живе, али и мртве Србе, јер су рачунали да ће тако временом трагови геноцида нестати.
НДХ је нестала у пролеће 1945. када су јединице ПОЈ успеле да остваре премућство у односну на остале војне субјектеу Југославији. Партизанске дивизије су гониле усташе све до Алпа. Тамо су многи пребегли у Аустрију и Италију. Ипак, један део су Енглези вратили Титовом режиму 15. маја који је организова њихове ликвидације у словеначким шумама око Дравограда и Марибора. Ови догађаји ће каснији ревизионисти прозвати "Блајбуршка трагедија", од чега је 1990-их створне мит, како би се то у неким покушајима изједначило са Јасеновцем - балканским Аушвицом.
Овом књигом аутор Максић се бори против лажи и историјског ревизионизма који се од почетка 21. века јавља све више у Хрватској.