Зоран Радосављевић (1965-1999) је био мајор Војске Југославије, обављајући дужност и пилота Ратног ваздухопловства Војске Савезне Републике Југославије.

Херојски је погинуо трећег дана агресије на СР Југославију 1999. године, када је полетео са својим борбеним авионом, против виешструко надмоћнијег непријатеља.

Данас постоји неколико манифестација Зорану у част, као и улица у београдском насељу Батајница.

Остаће да се памте његове речи које је изрекао својој мајци која га је молила да не иде на задатак јер ће сигурно погинути.

БИОГРАФИЈА

Зоран Радосављевић, од оца Светозара и мајке Радојке је рођен 26. фебруара 1965. године у Приштини. Будући да му је отац Светозар био војно лице при Југословенској народној армији и да је, због потребе службе, често мењао место становања и Зоран се, заједно са мајком Радојком и сестром Снежаном често селио.

Графит небеским витезовима у Батајници

Детињство је провео широм старе Југославије, преко Скопља, Крушевца до Београда. Завршио је Основну школу „Старина Новак“ у Београду. Школовао се у Ваздухопловној општој средњој војној школи „Маршал Тито“ у Мостару, а затим на Ваздухопловној војној академији у Пули и Задру. Као дете је био весео, враголаст, али и предан школи.

По завршеној војној академији каријеру војног пилота започиње је у Београду 1986. године као пилот-ловац на авиону МиГ-21. А 1992. године бива унапређен у чин капетана 1. класе. Исте године Зоран завршава преобуку на авиону МиГ-29 и постаје један од најмлађих пилота у ескадрили Мигова 29 југословенског ратног ваздухопловства. Постхумно, на аеродрому Батајница сваке године додељује се награда која носи његово име најбољем одељењу.

Уписао је последипломске студије 1996. године на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао у јуну 1998. године.

Није имао деце и није био ожењен, али је живео са девојком у изнајмљеном стану у Новом Београду.
 

ХЕРОЈСКО ЖРТВОВАЊЕ

У време почетка НАТО агресије и варварског бомбардовања на Србију и Црну Гору 24. марта 1999. године Зоран је био у својој јединици: 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“ која је била смештена на војном аеродрому „Батајница“, крај Београда. Тај аеородром је већ у првим данима агресије Северноатланског савеза био жестоко бомбародван од авиона.

Најмлађи пилот МИГ-а рекао је својој мајци Радојци дан пре своје погибије, када му је она донела доручак, следеће:

"Шта је човек ако изгуби своју домовину?
Ми пилоти морамо да преузмемо
први удар на себе и тако спасемо
бар неко дете у овој земљи"

26. марта 1999. године Зоран се добровољно јавио да оде на борбени задатак. Зоранов МиГ-29 оборили су вишеструко јачи агресори у рејону планине Мајевице, на територији Републике Српске.

Тело пилота Зорана Радосављевића, који је погинуо у борбама с авионима НАТО пакта, исте вечери пронашли су дечаци у Републици Српској, надомак Бијељине. Захваљући тим дечацима од 16 и 17 година, Зоран је сахрањен.

Труп авиона био је на ливади, кљун на једној планини, а његово тело са седиштем на другој. Српски дечаци су узели мердевине и ћебе од једне баке. Умотали га и предали војсци Републике Српске. Војници су га пешке преко њива пренели у болницу у Лозници.

Убрзо су дошли амерички војници из сасава ИФОР-а и малтретирали мештане да кажу где је пилот, али нико није хтео ништа да им каже.

Зоран је сахрањен три дана касније на гробљу у Београду. Зоранова мајка, која сваког дана обилази синовљев гроб на београдском гробљу Лешће.
 

НАСЛЕЂЕ

Зоран Радосављевић је био пасионирани једриличар и оснивач ЈК Поларис. После његове погибије, у септембру 1999. једриличари из ЈК Поларис и београдског ЈК Ламар започели су са одржавањем меморијалне једриличарске регате која носи његово име - Зокијева регата.

Првих година регата је одржавана на црногорском приморју, а од 2009. године одржава се у Београду.

Зоранова улица у Батајници

Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта. Медаља за храброст добијена у рату је неупоредиво блиставија од оне што се добија у мирним временима. Још је сјајнија ако је додељена посмртно. Главна улица у београдском насељу Батајница данас поносно носи име Мајора Зорана Радосављевића.

На Саобраћајном факултету се од 1999. године додељује годишња награда за најбољег студента на Ваздушном саобраћају која носи његово име.

О јуначкој погибији и херојству мајора Зорана Радосављевића испеване су бројне песме и снимљени документарни филмови.

Зоранова сестра: Снежана Радосављевић-Мажибрада

Поноснa нa брaтa хeроja, Снежана дуго посмaтрa Зорaновe сликe и каже:
- Свaкe годинe нa годишњицу смрти, нa Зорaновом гробу окупи сe и зa родбину много нeпознaтих људи, што знaчи дa пилотa хeроja нaрод ниje зaборaвио.