Дејан Манчић (1975-1999) био је војник - резервиста, припадник 230. самоходног пука Противваздушне одбране Војске Југославије, носилац Ордена за заслуге у области одбране и безбедности 1. степена и једна од многих жртава НАТО агресије на Србију и Црну Гору, на крају 20. столећа..

Иначе био је и даровити песник, сликар

Његова породица је основала фондацију са његовим именом, за помоћ талентованим уметницима.

ЖИВОТОПИС

Дејан Манчић, од оца Станимира и мајке Славице, је рођен у Нишу 21. јуна 1975. где је завршио основну и средњу Економску школу. Његови родитељи поред њега имају и млађег сина Горана.

Био је студент права, али се у слободном времену бавио књижевношћу и фотографијом. Писао је песме, сликањем се бавио неколико месеци пре погибије, а на уметничким фотографијама овековечио је наше средњовековне манастире и цркве.

Његове песме биле су његови опевани снови, а слике - визија онога што ће задесити наш народ и њега самог. Његово стваралаштво до сада је, осим у Нишу, представљено у Београду, Пироту, Краљеву, Новом Саду, Крагујевцу.

Поред уметности, овај талентовани младић се бавио спортом. Са успехом је играо за ФК Раднички из Ниша.

ДУГ ОТАЏБИНИ

Студије му нису биле изговор да одложи и одслужи војни рок, па се тако већ 1996. нашао на редовном одслужењу војног рока. НАТО агресијa на Србију и Црну Гору 1999. године „мотивисала“ га је да се као добровољац одазове позиву отаџбине и поново ступи у редове Војске Југославије, у 230. самоходном противавионском пуку ПВО који се те године налазио на ратној локацији на Косову и Метохији.

Мобилисан је 26. фебруара 1999. месец дана пре бомбардовања СР Југославије.

На његову и жалост његове породице и пријатеља погинуо је у борби 4. априла 1999. приликом бомбардовања његове батерије на положају Гребник код Пећи, на западу Метохије. Погинуо је од дејства забрањених касетних бомби.

Поред Дејана, живот су изгубили његов старешина Шандор Нађ и саборац Драган Николов

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена. А његови најбилижи, одлучили су да му се одуже „наставком његов прекинут живот“, из године у годину, преко Фонда „Дејан Манчић“ обраћајући се младежи његовог узраста да наставе Дејанове започете стваралачке кораке у књижевности и сликарству јер:
... Дејан је био талентован песник, сликар, бавио се уметничком фотографијом, новинарством, глумом, спортом, а биће запамћен и као херој одбране земље који је за њу положио оно највредније што има човек-свој живот, и оно највредније што има млади уметник-своје животно стваралаштво.

ИЗДАЊА

• "Без сутра за сутра", Просвета Ниш 2000. (стр.126).
• Дејан Манчић, Новинско-издавачки центар Војска, Београд 2003 (стр.36)
• Посвете Дејану Манчићу, Фонд „Дејан Манчић“ 2009 (стр.179)

ФОНДАЦИЈА

Поштујући жељу Дејана Манчића, који је четири године пре трагичног, али херојског окончања живота у НАТО агресији на СРЈ, у својој објављеној песми „Моћ речи“ наговестио:

- "...Ако човек неког не спомене, никад није ни постојао";...а мајци је једном рекао:
- „Када заувек одем мајко, волео бих да ме се људи сећају".

Породица Манчић и град Ниш су 2000. године основали Фондацију „Дејан Манчић“ са циљем...да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и других видова стваралаштва у којима је завидног успеха имао и сам Дејан.