Драгомир Грујовић је бивши официр Југославенске Народне Армије и Војске Србије, који је крајем јуна 1991. године у Словенији, када су словеначки сепаратисти започели насилно одвајање те републике од остатка СФРЈ, сачувао велико складиште горива за потребе ЈНА. Касније је по доласку у Србију, бива унапређен у чин официра.
Милану Тепићу, мајору ЈНА је баш Драгомир Грујовић био узор, када су хрватски паравојници 29. септембра 1991. у Бјеловару хтели да присвоје складиште муниције. .
БИОГРАФИЈА
Драгомир Грујовић је рођен 1961. године, у селу Праменац, крај Чачка. Ту је одрастао и завршио основну школу. Касније је отишао у Загреб, где је завршио са успехом подофицирске школе у ЈНА.
Тако је 1980. године прекомандован у позадинско складиште Мокроног код Новог Места, у СР Словенији. Оженио се и добио два сина. Почетак сецесионистичког рата у СФРЈ, јуна 1991. године, затекао га је ту, на месту командира одељења за снабдевање.
ХЕРОЈСКИ ЧИН
Слованачки сепаратисти су одмах након вишестраначких избора у Словенији пролећа 1990. године кренули са радикалним методама отцепљења СР Словеније од остатка Југославије. Прво су провоцирали, а касније и нападали војнике и официре ЈНА који су служили војни рок или живели у СР Словенији. Све што се налазило у касарнама ЈНА, за словеначку Територијалну Одбрану било је више него драгоцено. Након проглашења независности СР Словеније у Љубљани 25. јуна 1991. креће велика хајка и прогон војника, официра ЈНА и њихових породица, које су постале таоци словеначких паравојника.
У месту Мокроног, крај Новог Места, постојала је касарна ЈНА. У склопу те касарне било је и велико складиште горива од 7.500.000 литара нафте. Комадант тог складишта био је Драгомир Грујовић, старији водник ЈНА. Поред њега од подофицира ЈНА били су водник Дејан Ковачевић (Хрват по националности), са којим се касније окумио и капетан ЈНА Бранимир Фурлан.
Војника који су служили редовни војни рок у тој касарни није било више од 50. С тим да када су почели сукоби и пушкарање са словначким паравојницима, војници ЈНА који су били словеначке, албанске и хрватске националности су побегли (дезертирали) из касарне. Тако да их је остало свега 33 војника.
Бранимир Фурлан, Словенац из Новог Места је већ имао неки тајни договор са припадницима словеначке Територијалне Одбране, о предаји имовине касарне и горива у њихове руке.
Иначе, до сецесије Словеније од СФРЈ, Фурлан и Грујовић су се добро слагали, чак и приватно посећивали. Драгомиру Грујовићу су Словенци такође нудили око 500.000 DEM тј. немачких марака за тај посао, али он није хтео ни да чује, јер је положио заклетву ЈНА да ће чувати СФРЈ.
Када је Бранимир Фурлан кренуо да бежи, на капији су га сустигла три метка погодивши га у ноге, које је Грујовић испалио из свог службеног пиштоља. Он је тако остао онеспособљен неко време, док га није покупио санитет Територијалне одбране СР Словеније.
Словеначки паравојници су стално покушавали да се докопају тог горива, али сви војници и официри, које је предводио Драгомир Грујовић, нису одступали ни за милиметар. Сви су били јединствени у намери да то сачувају и по цену живота.
Та драма је потрајала скоро месец дана, све док није дошло до споразума Владе СР Словеније и Генералштаба ЈНА, које је довело прво до примирија, а касније и до повлачења ЈНА из Словеније. За то време Грујовићу ниједан војник није погинуо, само је један рањен.
ПОВРАТАК У СРБИЈУ
У Србију се Драгомир Грујовић враћа крајем јула 1991. године и одмах је унапређен у чин официра, односно у чин поручника „због изузетног пожртвовања и испољене храбрости”. Одмах је добио прекоманду у родни Чачак где је 2005. године пензионисан у чину капетана 1. класе. Грујовић је по повратку у Србију слављен као херој, успоређивали су га са Синђелићем.
Данас после свега, Грујовић прима пензију од 40.000 динара и ради додатне послове како би школовао млађег сина.
ПОТЕРНИЦА
Окружни суд у Новом Месту (Словенија) расписао је децембра 2007. године потерницу за Драгомиром Грујовићем, теретећи пензионисаног српског официра за наводне ратне злочине почињене јуна и јула 1991. године у Словенији, док је он за ту информацију сазнао случајно у јануару 2011. путем интернета на сајту ДИЦ Веритас.
Поред тога, његово име се нашло на потерници Интерпола, где се иначе налазе окорели светски криминалци. Сходно споразуму о изручењу држављана које су представници правосуђа Србије и Словеније потписали 15. априла 2011. године у Крању, Драгомира Грујовића, може било која полицијска патрола у Чачку да ухапси и испоручи у Словенију, где му је "гарантована" пресуда 20 година затвора.
Издајник и дезертер: Фурлан Бранимир
Иначе, у марту 2010. године у Србију је дошао Бранимир Фурлан, тадашњи бригадир и заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Словеније, у кога је Грујовић пуцао јуна 1991.
– "Нека мој случај буде, нажалост, тема за размишљање. Није важно шта ће бити са мном, али какву ми то поруку шаљемо професионалним војницима који су се заклели отаџбини на верност: да ли да је бране до краја или у првој опасности окрену леђа" – пита Драгомир Грујовић.