Видомир Шалипур (1970-1999) је био учесник рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година, када су албански терористи и војска Републике Албаније, касније и НАТО пакт напали јужну србску покрајину и тако извшршили агресију на нашу отаџбину.

Видомир је био командант специјалне полицијске јединице "Муње", по којој је и он добио надимак.

Остаће упамћен као прави јунак, који је ујвек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске паравласти су чак расписале велику награду за његову главу од 500.000 DEM, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.

Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи са другим дјететом.

БИОГРАФИЈА

Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа 1970. године у Прибоју (област Стари Рас). Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутина, Владана и Станка.

Основну школу је завршио у селу Добриловци, гдје је и одрастао.

Након завршене средње школе Видомир је отишао на одлсужење редовног војног рока крајем 1989. године. Род му је био Војна полиција у сплитској касарни. Тамо је прошао обуку и добио признање као најбољи у класи. Чак су му претпостављени нудили да остане и да се професионално активира. Није био вољан јер је видио да Хрвати не воле Југославију и да лако може доћи и до растурања заједничке државе.

По повратку у Прибој био је неко вријеме без посла, а онда отишао у Земун, гдје је прошао обуку за полицајца. Добио је запослење у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом "Муње", а један од командира поменуте јединице био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици.

Оженио је 1996. девојку Снежану Костић, која му је наредне године родила сина Петра. Живили су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе и НАТО агресије, када их је Видомир преселио у Прибој.

Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дјететом, које је постало недоношче. Родио се дан посље Видомирове сахране и дали су му име по оцу.

РАТНИ ДАНИ

Јединица "Муње", гдје је Видомир био командант имала је задатак да шитии цивиле у рејону Пећи, од припадника Окупаторске Војске Косова, који су због близине границе често упадали на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце... пљачкале, палиле србску имовину и православне светиње.

Видомир Шалипур је од почетка 1998. године па до своје погибије учествовао у свим активностима своје херојске јединице "Муње". У једној акцији чишћења албанских терористичких банди био је рањен у рејону Дреновца, код манстира Високи Дечани. И поред тога што је рањен он није остављао своју пушку, већ је наставио борбу.

Од његовог имена су албанске вође дрхтале и плашиле су га се.

У селу Прилеп, недалеко града Пећи, шиптарски терористи из тзв. ОВК су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници "Муња" послати да то уклоне тј. униште. Тако је и било. Посље вишечасовних жестоких борби "Муње" су у јуришу пробиле линију и разбиле албанске терористичке снаге, које су се повукле у нереду и паници.

Шалипур је учествовао још у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тијела његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.

СМРТ И САХРАНА

Шиптарски терористи су расписали велику новчану награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) њемачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тражили су га живог или мртвог.

Албански терористи су му направили засједу код села Радевац близу Пећи.

Албански терористи из злогласне ОВК напали су један полицијски пункт код Пећи 8. априла 1999. У том моменту Видомир Шалипур је тада био у полицијском џипу, па је успио преко радио везе да ухвати њихов разговор. Не чекајући ни минута одмах је кренио да помогне својим колегама.

Постао је лака мета, јер су припадници Окупаторске Војске Косова испалили зољу (РБР) на његово возило и тешко га ранили. Мало касније је рафалом из калашњикова докрајчен од терористе Авни Елезаја из Затре.

Његове колеге и претрпостављени су информацију о његовој погибији дуго чували од јавности, да не би пао морал у народу. Дан 8. април је проглашен Даном жалости у пећкој полицији, а његово тијело је уз почасну стражу пребачено у Прибој, гдје је Видомир сахрањен 11. априла 1999. године.

ЗАОСТАВШТИНА

Постхумно је Видомир Шалипур одликован од Врховне команде СР Југославије са Орденом заслуге у области одбране и безбедности I степена.

Драгослав М. Брновић из Пећи је опјевао Видомира Шалипура и његово јуначко дјело на гуслама. Ту пјесму "Јунацима име не умире" можете прочитати ОВДЈЕ.

У порти храма Св. Атанасија Великог у београдском насељу Плави Хоризонти (општина Земун) октобра 2023. године је подигну споменик  гдје је уклесано 167 имена Срба Пећанаца, као и оних који су погинули на територији општине Пећ. Ту се заправо налази и име Видомира Шалипура. Ову акцију подизања меморијала извело је удружење "Пећанци за вечност".
Пећанци се ту окупљају сваке друге недјеље јуна мјесеца и одржавају парастосе.