Милан Кучан је словеначки политичар и лидер СР Словеније крајем осамдесетих година која је на илегалан начин стекла независност од СФРЈ раних деведесетих година 20. столећа. Био је умешан у бројна кривична дела, тачније ратне злочине које су починили припадници Министарства унутрашњих послова СР Словеније и Територијалне одбране над Србима цивилима и припадницима савезне војске - Југославенске Народне Армије.
Под утицајем "спољених фактора", тачније малициозним акцијама дипломатије Немачке, Аустрије, Италије, Велике Британије, САД... Кучан је са сарадницима као што су: Алојзије Петерле, Димитриј Рупел, Јанез Јанша, Игор Бавчар... је успео да оствари вишевековни сан о самосталној држави коју никада у историји нису имали. Штавише, и у првој половини 20. века, два пута им је србска војска доносила слободу од немачких завојевача.
Иако је био високи функционер Савеза комуниста Југославије, Кучан није уистину веровао у идеале братства и јединства, на којима је саграђена Титова Југославија. Перфидно се претварао деценијама, да би након рушења Берлинског зида и уједињавања Немачке јасно показао своје жеље тј. амбиције. У Југославији је јавно био највећа опозиција Слободану Милошевићу, а тајно је са њим договорио осамостаљење алпског дела југославенске федерације.
У пролеће 1991. године био је на челу удруженог злочиначког подухвата, када су специјални одреди Полиције и јединице словеначке паравојске нападали касарне, возила и објекте ЈНА у Словенији. Најпознатији су случајеви: Холмец, Шкофије, Медвешћек, Требње... Такође, нападани су цивили и породице официра ЈНА. Формирано је двадесетак концентрационих логора за Србе. Тачан број жртава није утврђен, али се зна именом и презименом да је 44 припадника ЈНА убијено.
Хиљаде Срба је принудно напустило Словенију средином 1991. у страху за своју личну сигурност и својих породица. Нико никада није одговарао за то.
Двонедељни рат у Словенији је завршен 7. јула 1991. када је потписана контраверзна Брионска декларација. ЈНА је добила обавезу да се повуче у року од три месеца.
На сајту Политике јуна 2019. године, Александра Петровић је приредила један фељтон у три наставка, који се бави кривичном пријавом коју је поднео београдски адвокат Душан Братић против Милана Кучана. Фељтон у целости преносимо код нас.
САУЧЕСНИШТВО МИЛАНА КУЧАНА У РАСТУРАЊУ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1. део)
Кривична пријава за геноцид и разбијање Југославије
Брутално убиство припадника ЈНА на прелазу „Шкофје” и низ других злочина документовани су у списима достављеним јуче Тужилаштву.
Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије јуче је поднета кривична пријава против бившег председника Републике Словеније Милана Кучана, који се терети за ратни злочин против ратних заробљеника и за геноцид у лето 1991. године, сазнаје „Политика”. Кривичном пријавом обухваћени су и Јанез Слапар, који је у то време био начелник Републичког штаба Територијалне одбране Словеније, затим Франц Андерлич, тада командант ТО Јужноприморске покрајине Словеније, као и још тројица непосредних извршилаца злочина.
Осмех задовољства: Кучан и Милошевић
На терет им се ставља да су кршили правила међународног права из Женевске конвенције за време оружаног сукоба, који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991. године на територији Словеније, између Југословенске народне армије и Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ на једној страни и оружаних састава ТО Словеније и других паравојних формација руководства Републике Словеније (такозване Народне заштите) на другој страни.
Кривичну пријаву поднео је адвокат Душан Братић, који истражује злочине над припадницима ЈНА и цивилима током ратних сукоба на простору бивше СФРЈ деведесетих година прошлог века.
У пријави се наводи да је група припадника ТО Словеније 29. јуна 1991. године, у месту Шкофје, у непосредној близини истоименог граничног прелаза између тадашње СФРЈ и Републике Италије, у време примене Споразума о прекиду ватре између страна у оружаном сукобу, отворила ватру из аутоматских пушака на колону састављену од пет теренских возила ЈНА.
„Када се прво возило зауставило, док су остала без борбе извршила маневар и удаљила се, припадници ТО Словеније су опколили возило и захтевали да припадници ЈНА изађу напоље без оружја и да се наслоне на возило рукама подигнутим у висини главе. Када су они то и учинили, официру - капетану ЈНА Слободану Пантелићу и цивилном лицу на служби у ЈНА Бранку Седлару припадници ТО су прислонили уста цеви аутоматских пушака на потиљак и испалили метак у главу, а затим још неколико метака. Војнику возачу Неџмедину Османију прислонили су уста цеви у висини почетка вратног дела кичме, у равни рамена, па испалили укупно 27 метака у пределу леђа”, наводи адвокат Душан Братић.
„Милан Кучан тада је био председник Републике Словеније и имао ефективну командну власт над свим оружаним формацијама, па улази у ред главних ратних злочинаца у разбијању Југославије”, истиче Братић.
„Кучан не само да није предузео ништа да се казне извршиоци, већ је подстицао на извршење дела ратних злочина, па су до 8. јула 1991. године извршени бројни ратни злочини према цивилном становништву, међу којима су и жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници, војници који су положили оружје. Кучан је у свом кабинету примио службено писано обавештење о бруталном убиству припадника ЈНА на граничном прелазу ’Шкофје’, али ништа није предузео, упркос томе што је био на челу извршне власти, па му се на терет може ставити истовремено извршење геноцида и ратних злочина” каже Душан Братић.
Подсећа да се данас, 27. јуна, навршава 28 година од почетка оружаног сукоба у Словенији, који је означио почетак оружане фазе разбијања Југославије.
„Оружани сукоб у Словенији није избио неочекивано и резултат је вишегодишњег деструктивног понашања и растакања надлежности савезне државе Југославије и антидржавног деловања руководства Словеније. Томе је претходило илегално наоружавање тајно формираних паравојних састава, углавном преко луке Копар, а сваки истовар је лично надгледао Јанез Јанша”, наводи наш саговорник.
„Индекс Онлајн“: Осумњичени за убиство у Лозници у колима био са…
У таквим условима расле су међунационалне тензије. Југославенски министар одбране Вељко Кадијевић је 14. фебруара 1991. године доставио информацију савезним органима да се у Словенији и Хрватској води снажна антиармијска кампања и да је план рушење федерације преко разбијања јединствених оружаних снага СФРЈ разрађен у Словенији још 1984. године.
„Од тада су све учесталији физички напади на припаднике ЈНА, војне објекте и средства, а државни органи Словеније својим поступцима то директно подстичу и спроводе. Тих дана градовима Словеније кружили су аутомобили са мегафонима преко којих су упућиване увреде, понижења ЈНА, уз пароле ’Срби на врбе’, ’Бићете сви поклани’”, подсећа Братић.
Истиче да се „перфидно руководство Словеније вербално залагало за демократски и цивилизовани дијалог”.
Млади Кучан код Тита
„Милан Кучан је у Цанкарјевом дому 27. фебруара 1989. године подржао штрајк рудара Албанаца у руднику Стари трг, који је заправо представљао кривично дело саботаже и инструмент иреденте, јер се тврдило да се проблем мора решавати демократским дијалогом, а не деблокадом рудника и да рудари бране Југославију од српског руководства, а на другој страни се Словенија за то време илегално наоружавала и планирала потоње крваве догађаје”, наводи адвокат.
Тако је 25. јуна 1991. године Словенија донела одлуку којом се проглашава самосталном државом и којом суспендује Устав СФРЈ и савезно законодавство на својој територији. Сутрадан, 26. јуна, државни органи Словеније су почели да реализују своју одлуку – преузимали су контролу на граници, скидали граничне табле и стубове са ознакама „СФР Југославија” и постављали нове са ознакама „Република Словенија”. Присвојили су царине и имовину Југославије, као и контролу летења. Савезно извршно веће СФРЈ је то покушало да спречи својом одлуком на седници 25. јуна и наредило „забрану успостављања граничних прелаза унутар територије СФРЈ”.
„Да би извршиле задатке из одлуке и наредбе СИВ-а, јединице ЈНА су приступиле маршевском покрету најкраћим комуникацијама према 35 копнених граничних прелаза, једној ваздушној луци (аеродрому у Брнику) и једној поморској луци (Копар), док је 400 припадника Савезног СУП-а и 270 цариника Савезне управе царина транспортним хеликоптерима ЈНА пребацивано на крајња одредишта – граниче прелазе, који су претходно насилно преузети.
Руководство Словеније обавештено је о томе, па је Милан Кучан 27. јуна 1991. на седници Председништва СР Словеније прочитао Декрет о отпочињању оружане акције против СФРЈ и наредио да се користи тешка артиљерија у нападима на јединице ЈНА. Обратио се и грађанима Словеније са захтевом да одбију сарадњу са ЈНА и њиховим породицама, укључујући и указивање медицинске помоћи”, наводи Братић.
„У низу злочина, који су потом уследили, убијено је 44 припадника ЈНА, шест официра, седам подофицира, 30 војника и цивилних лица, међу којима је 11 несрпске националности, док је 184 припадника ЈНА рањено”, наводи Душан Братић.
Словенија је пре два дана, 25. јуна, славила дан државности, „освојене” управо злочинима које адвокат детаљно описује у кривичној пријави.
Објављено: 27.06.2019.
САУЧЕСНИШТВО МИЛАНА КУЧАНА У РАСТУРАЊУ ЈУГОСЛАВИЈЕ (2. део)
Логори за војнике ЈНА
Група правника формираће Центар за документовање ратних злочина у Словенији и Хрватској. Међу доказима и снимак убиства војника на прелазу „Холмец“.
Клинтон и Кучан
Велики број медија у региону пренео јеексклузивну информацију о подношењу кривичне пријаве против бившег председника Словеније Милана Кучана, коме се на терет стављају ратни злочини и разбијање СФРЈ. Ова пријава, коју је поднео адвокат Душан Братић, садржи низ детаља и доказа, који сада већ представљају историју, будући да је Словенија прогласила своју државност 25. јуна 1991, када су отпочели злочини.
– Успели смо да обезбедимо ваљане доказе за Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије. Имамо и имена непосредних извршилаца. Све је више најближих сродника жртава злочина у Словенији и Хрватској, који се јављају и из Северне Македоније и БиХ, ради подношења кривичних пријава. Зато ће ускоро група правника хуманиста формирати центар за истраживање и документовање ратних злочина на простору Словеније и Хрватске – каже адвокат Душан Братић.
У Словенији су крајем јуна 1991. године отпочели оружани напади на касарне и друге објекте Југословенске народне армије, али и искључења воде и струје зградама у којима су живеле породице старешина ЈНА и отварање ватре од стране припадника Територијалне одбране Словеније на оне који би из зграда пошли по храну и воду.
– Зграде су миниране, а жена и деце старешина ЈНА извођени су на фингирано стрељање. Узимани су таоци и формирани су концентрациони логори, у којима су смештани и монструозно мучени ухапшени и заробљени припадници ЈНА и чланови њихових породица – наводи Братић.
Реч је о логорима „Дол”, „Краљ”, „Домжале”, „Доб” и „Песница”.
– Припадници Територијалне одбране Словеније су у рудник „Дол”, при Храснику, довозили старешине ЈНА и њихове жене и децу фургонима без вентилације и везане их спуштали у рудничка окна пуна воде и гасова и ту остављали. У логору „Краљ” су 40 војника раздвојили по националној припадности, а онда се садистички иживљавали над младићима Србима, тукли их у гомили моткама, бејзбол палицама, металним шипкама, дебелим шумским ланцима, описивали на „узорку“ војника како ће их ноћу клати.
Више војника су убили метком у потиљак, а потом их утоварили у теретне вагоне за Београд, уз натпис „Стока за Србију“ и прикачили за међународни воз Љубљана–Београд – наводи потресне детаље адвокат Братић.
Пријава се односи на убиства 44 и рањавања 184 припадника ЈНА.
– Већина је убијена стрељањем, пошто су положили оружје, или мучки и на превару. Војнику Милану Танасковићу словеначки полицајац је пришао на стражи и тражио ватру за цигарету, па га убио. На граничном прелазу „Холмец“ стрељани су војници Антоније Шимуновић, Зоран Јешић и Горан Малетић, који су се предали држећи белу заставу, а део догађаја забележила је аустријска државна телевизија ОРФ – наводи наш саговорник.
Описани су и догађаји после обарања хеликоптера ЈНА код Љубљане 28. јуна 1991, када су погинула тројица припадника војске. Тадашњи министар за информисање, члан Ратног штаба Словеније и доскорашњи известилац Европског парламента за Србију, Јелко Кацин, одбио је да преда тела погинулих пилота, која су десет дана била изложена на улици док су се високи функционери Словеније поред њих фотографисали.
– Предочени примери представљају само мали део злочиначког подухвата. Ратни злочини у Словенији, с обзиром на претходно планирање, војну стратегију и наређења која су долазила од највишег политичког руководства на челу са Кучаном, имају колективни карактер – наводи Братић.
Истиче да је Кучан 3. јула 1991. после одлучне акције јединица Ратног ваздухопловства ЈНА, одмах затражио примирје и наредио својим снагама прекид ватре.
– Управа безбедности ЈНА је пресрела разговор између Милана Кучана и амбасадора САД у Београду, у којем Кучан буквално цвили и моли га да издејствује прекид акција авијације ЈНА. Говорио је: „Ако не зауставите лудо ваздухопловство, ми ћемо капитулирати и сви побећи у Аустрију“ – говори наш саговорник.
Уследила је акција „америчке дипломатије“, па је државни врх Југославије прекинуо сламање оружане побуне и сецесије Словеније. Снимак разговора о томе чува се у Архиву Министарства одбране Србије.
Злочинци морају одговарати читавом човечанству
– Милан Кучан је лучоноша исконструисаног рата и тешких разарања и страдања на овим просторима. Такви поступци не смеју остати некажњени и то је јасна морална и правна обавеза која произлази из женевских конвенција које су прописале обавезу свим државама потписницама да све прекршиоце позову на одговорност, без обзира на држављанство. Управо та одредба и њена идеја уткана је у основу ткз. универзалне јурисдикције, коју поред Србије познају и друге европске земље.
Те повреде не застаревају и због тога ће, у име човечности, сви извршиоци најтежих злочина кад-тад морати да одговарају, не само грађанима бивше Југославије, већ и читавом човечанству. Пут некажњавања, води понављању историје, са још тежим последицама – истиче адвокат Душан Братић.
Објављено: 28.06.2019.
САУЧЕСНИШТВО МИЛАНА КУЧАНА У РАСТУРАЊУ ЈУГОСЛАВИЈЕ (3. део)
Пет особа на оптужници
Српско тужилаштво предузело је процесне радње и по ранијим пријавама адвоката Братића за злочине у Хрватској.
Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије потврдило је јуче да је 26. јуна 2019. адвокат Душан Братић поднео кривичну пријаву против пет особа због кривичног дела „ратни злочин против ратних заробљеника” из чл. 144 Кривичног закона СФРЈ и кривичног дела „организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина” из чл. 145 Кривичног закона СФРЈ, која су, по наводима кривичне пријаве, извршили на територији бивше СР Словеније током 1991. године.
„Тужилаштво за ратне злочине ће у складу са одредбама Законика о кривичном поступку Републике Србије предузети све неопходне радње у циљу поступања по овој кривичној пријави”, наводи се у одговору на наше питање да ли ће тужилаштво предузети одређене радње по пријави против првог председника Словеније Милана Кучана и осталих који су наведени у описима злочина.
Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије напомиње да није у могућности да саопшти имена из кривичне пријаве, „имајући у виду да је реч о иницијалном акту којим се у складу са ЗКП може покренути предистражни поступак који није јаван”.
Заменик тужиоца за ратне злочине и портпарол овог тужилаштва Василије Сератлић одговорио је и на наше питање о томе да ли је нешто предузето у вези са кривичним пријавама за гранатирања избегличких колона у Хрватској, код Двора на Уни и на Петровачким цестама, које је адвокат Братић поднео прошле године.
„Тужилаштво предузима кривично процесне радње по овим кривичним пријавама”, одговорио је кратко Сератлић.
Незванично сазнајемо да ниједна од ових кривичних пријава није завршила у фиоци и да је свака од њих додељена у рад једном од заменика тужиоца, који су предузели одређене радње.
Подсетимо, у августу прошле године Тужилаштву за ратне злочине поднета је кривична пријава за ратни злочин против цивилног становништва, који је почињен у операцији „Олуја” у Хрватској, на Петровачким цестама, где је 1995. године ракетирана колона цивила, када је смртно страдало десет и рањено око 50 људи. Пријава је поднета против тадашњег заменика команданта Хрватског ратног зракопловства и противваздушне обране, команданта ескадриле и пилота који је извршио непосредно ватрено дејство.
Такође, пријава је поднета и против двојице хрватских пилота који су ракетирали избегличку колону у месту Сводна код Двора на Уни.
Кривична пријава је поднета и против данашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића, који је био командант 4. гардијске бригаде хрватске војске, која је у септембру 1995. године, према наводима кривичне пријаве, учествовала у ракетирању колона српских избеглица у месту Бравнице код Јајца, када је погинуо 81 цивил српске националности.
Адвокат Братић, који већ годинама прикупља доказе о овим злочинима, најавио је оснивање центра за истраживање и документовање ратних злочина на простору Словеније и Хрватске. Истиче да до сада ниједан словеначки политичар није био позван на одговорност за ратне злочине и за разбијање СФРЈ.
„Од Тужилаштва за ратне злочине ништа не очекујем, а сени и духови жртава, њихови сродници и читаво човечанство очекују да се поступи по закону”, каже Братић.
На наше питање шта би тужилаштво могло да уради по закону, адвокат одговара: „Може да затражи од Министарства одбране и БИА прикупљање потребних обавештења и да изврши увид у обдукционе записнике, записнике о увиђају и друге исправе Окружног суда у Копру, допис Тужилаштва Словеније Милану Кучану да су војници стрељани, као и друге писане доказе који се налазе у бази Хашког трибунала, па да онако како је 2006. године поводом случаја стрељања војника на караули Холмец у Словенији саопштила Карла дел Понте - да ће се тиме бавити национална правосуђа, покрене истрагу, саслуша сведоке и тражи саслушање осумњичених.”
Многи словеначки медији јуче су пренели и изјаву осумњиченог Милана Кучана – да је у разбијање Југославије кренуо Слободан Милошевић на Газиместану пре 30 година. Кучан је рекао да је у Милошевићевом говору „обзнањена политика која је разбила Југославију”, а да ће о његовој улози сведочити историја.
Објављено: 29.06.2019.