Документарни филм "Мученици - Логор Челебићи" је прича преживелих логораша из Челебића, где је у истоименом селу, општине Коњиц формиран концентрациони логор за мучење Срба у периоду од маја до децембра 1992. Кроз овај логор прошло је више од 700 људи, а око 400 је убијено, било да су умрли од последица физичког, сексуалног злостављања, глади, жећи, хладноће...

Распадом СФР Југославије 1991. године отпочела су и ратна страдања и прогони, прво у Словенији и Хрватској, а потом 1992. у Босни и Херцеговини. У општини Коњиц муслиманске и хрватске паравојне снаге су још крајем 1991. отпочеле илегално наоружавање, да би почетком маја 1992. године отпочели нападе на српска села у општини Коњиц. У овом етничком чишћењу учестовали су представници цивилних, полицијских и војних власти у Коњицу. Њима је то било одређено по директиви муслиманских власти из Сарајева и Мостара.

Током месеца маја 1992. године неколико хиљада припадника Зелених Беретки, Патриотске Лиге, Хрватског Вијећа Одбране и ХОС су учествовале у нападима прво на касарне и објекте ЈНА, а онда и на српска села (Идбар, Доње Село, Брадина, Церићи, Виниште, Бјеловчина, Врдопље...). Како је настао проблем шта са толиким затвореницима, одмах су формирани логори Челебићи и Мусала на коњичкој општини.

Изјава једног сведока који је преживео логор Челебиће:
- "Порeд мeнe, с моje лeвe стрaнe био je моj отaц Петко, a с дeснe, стричeви. Отaц ми je у jeдном трeнутку рeкaо дa нe можe вишe дa издржи бaтинe, пa сaм гa посaвeтовaо дa лeгнe и дa сe прaви дa je у нeсвeсти. Рaзговор je чуо jeдaн од стрaжaрa, пришaо нaм, опсовaо нaс и опомeнуо нaс дa нe причaмо, a зaтим сe удaљио. Послe je исти стрaжaр пришaо и сa гвоздeном пaлицом дугом око мeтaр и њом снaжно удaрио мог оцa Петка Глигоријевића измeђу врaтa и глaвe и одмaх сe удaљио. Моj отaц Пeтко je остaо нeпомично стоjeћи, a нaкон jeдног минутa je пaо нa лeђa и jaко удaрио глaвом о aсфaлт. Ja и моjи стричeви смо хтeли дa му помогнeмо. Успрaвили смо гa узa зид. Био je сав крвaв по лицу, a из устa му je цурeлa крв и кркљaо je. Ja сaм трaжио лeкaрa. Jeдaн од стрaжaрa ми je нaрeдио дa гa остaвим рeкaвши: "Нeкa цркнe стaри чeтник", тaко дa смо морaли дa гa остaвимо и дa поново стaнeмо узa зид. Нaкон полa сaтa, моj отaц Пeтко je прeстaо дa дaje знaкe животa. Послe, кaдa су нaс уводили у хaнгaр, видeо сaм кaко jaпaнeром односe њeгово тeло. Кaсниje сaм сaзнaо дa je моj отaц сaхрaњeн у мaсовноj гробници у Брaдини."

Овај филм је изашао у продукуцији Радио-телевизије Републике Српске и канадске продуцентске куће "Бриџ", уз помоћ Савеза логораша РС.

Филм је монтирао, режирао и написао сценарио Денис Цвитичанин.