Љубодраг Дуци Симоновић, магистар права и доктор философских наука, бивши кошаркашки репрезентативац СФРЈ говори о томе како капиталистички систем "ствара" хулигане.

- "Капитализам производи патолошког човека који прихвата деструкцију као начин живота. Суштина није уопште у спорту... спорт је само један еквивалент (нуспојава). Нешто што проистиче из једног поретка који уништава природу, уништава човека као биолошко и духовно биће. Ја стално зато говорим да је спорт само симболична опција. И онај ко каже да се ја бавим критиком спорта, греши. Ја се бавим критиком капитализма. Капитализам сам по себи генерише социјалне неједнакости, сиротињу, сукобе итд. Спорт се појављује као идеологија тог система. Тако да је спорт страшан у тој социјалној стратификацији, то је једна врста класног обрачуна, капиталиста, односно оних који владају, са радничком популацијом и њиховом децом. И ствара се та стравична категорија хулигани!

Значи, истераш им родитеље на улицу, отимаш им посао, отимаш им фабрике, руднике, све што су створили, а истовремено од њихове деце ствараш хулигане и шаљеш полицију да их пребије. То је један механизам потпуне фашизације друштва! То је тај процес транзције, заправо, о коме се говори. Један практично мали број људи све поседује и довео је земљу у једну катастрофалну ситуацију, економску и уопште друштвену... самим тиме гура ту децу да постану савремени варвари. Свако онај ко скандира >>Уби, закољи, да Шиптар не постоји<<... то нису патриоте, ја то стално говорим. Патриотизам , без културног наслеђа постаје варваризам. Ти млади људи који су врло креативни, они имају фантастичне људске могућности. То се све уништава и они се своде на хорде зликоваца. Ако човек нема према њима људски однос, ви не можете да очекујете да они имају људски однос према том друштву, односно према том систему који од њих ствара зликовце и назива их хулиганима!".

„Капитализам ствара хулигане од деце обесправљених и потлачених радника тако што ствара општедруштвену политичку и економску кризу. Капиталисти ни по коју цену не смеју да дозволе да енергија тих младих људи буде искориштена у стваралачко-мењалачке сврхе и борбу за будућност – по њима, та енергија мора бити контролисана и усмеравана путем стадиона и спортских манифестација како би се узалудно трошила..“

Спортиски и музички спектакли, фестивали пива и друге масовне пијанке, шопинг центри, диско-клубови, пешачке зоне у трговачким деловима града... све су  то облици капиталистичке производње "друштвености", која је лишена природности и људскости.