Документарни филм "Анђео са горе Заглавак" је прича о руским добровољцима који су долазили 1992-1995 у Босну и Херцеговину да бране србски народ од муџахедина (радикалних исламиста) и неоусташа који су насрнули на православну нејач у источној Босни. Симбол те жртве коју су поднели руски добровољци је Рус Константин Богословски (21), један од погинулих на брдима Заглавак и Столац 12. априла 1993. године.
О њему казује мајка Људимила, а о тој пресудној бици за слободу мештана Вишеграда и улози србских добровољаца говоре њихови саборци и команданти, односно:
- Александар Кравченко, данас председник руског удружења "Косовски фронт",
- Отац Рајко, локални православни свештеник у Вишеграду,
- Лука Драгичевић, комадант вишеградске бригаде ВРС
- Бобан Илић, комадант интервентне јединице ВРС из Вишеграда
Заглавак је брдо изнад Вишеграда у источној Босни и Херцеговини. Припадници муслиманске ткз. Армије БиХ су то брдо жестоко нападали априла 1993. године, тако да су борци ВРС били изморени и постојала је опасност да муслиманске снаге заузму Заглавак. Тиме би и Вишеград могао лако пасти у њихове руке. Стигли су руски добровољци који су се херојски борили и помогли српским борцима да одбране Заглавак,а самим тиме и Вишеград.
Константин Богословски је рођен 17. јула 1972. године у Гарму (Таџикистан), који је тада спадао под територију Совјетског Савеза. Када се крајем 1991. године СССР распао, Таџикистан је постао независна (муслиманска) држава, а Константин се таман тада вратио из Црвене армије. Није себе видео као грађанина Таџикистана, нити је ту нову државу осећао као своју. Пошто је већ био члан руске козачке сексције одлучио је да иде на Балкан, како би помогао својој православној браћи Србима у борби за опстанак. Одлазећи из Таџикистана Константин није имао лепе предосећаје, то је чак и друговима рекао пре одласка. Његова мајка је свесна Константинове жртве и захвална је Србима из БиХ што нису заборавили руске добровољце, међу којима је и њен син.
Филм приказује и отварање подигнутог споменика руским добровољцима у Вишеграду 1992-1995.
Овај документарац је у Русији побрао велике симпатије публике, преведен је и на руски језик, а добио је чак и престижну филмску награду "Златни витез" која се додељује под слоганом: "За моралне, хришћанске идеале и уздизање људксе душе". У Србији је, нажакост, овај филм тотално игнорисан од стране медија.
Филм потписују аутори: Петар Недељковић и Љиљана Булатовић-Медић