У 92. емисији Разбуђивање гостовао је Дејан Васић из Мачванског Прњавора и аутор књига: "Витешки краљ у витешком Прњавору" и "Попис воjних и цивилних губитaкa Прњaворa Мaчвaнског у људству у рaтовимa 1912–1999".

Дејан Васић је рођен 1995. у Шабцу, али је одрастао у Мачванском Прњавору одакле му је породица. Од малена је васпитан на традиционалним и духовним вредностима, односно културно-историјском наслеђу Србије и Срба.

У емисији Разбуђивање Васић је навео мноштво битних података за страдање библијских размера у свом месту, највише за Велики рат, иако се осврнуо и на Други светски рат и ново страдање.

Наиме, он говори како је неколико годинама пре почетка Првог светског рата, често било пограничних инцидента на тлу Краљевине Србије са муслиманима и Хрватима који су долазили из Босне (тада је БиХ била аустријска покрајина). Они су провоцирали сукобе, крали летнину, физички нападали сељане и др. Београд је слао жандаре и војнике да смири тензије, јер није био интерес да се покрене оружани сукоб са моћном европском силом.

Те 1914. долази до Видовданског атентата у Сарајеву када Бечки двор то подмукло злоупотребљава против Београда, коме шаље контраверзни Јулски ултиматум. Њих одговор Владе Николе Пашића није ни занимао, јер су већ послали две армије, преко 250.000 бојовника у Посавину и Подриње. 

Када су аустроугарске јединице крочиле на тло Србије 12. августа 1914. у Мачви и Јадру су почели брутални покољи над цивилним становништвом. Ово су радили углавном муслимани и Хрвати, као и Мађари који су попуњавали хрватски 13-ти и босански 15-ти корпус. Најгори злочинци су били у домобранској 42. (вражијој) дивизији, као и један батаљон паравојске састављен од босанских муслимана. 

Шабац је тих дана горео тј. нестајао у пламену, али и многа села око њега. 

Упадом у Прњавор, Хрвати и муслимани у одорама Хабзбуршке монархије починили су серију злочина. Прва жртва је била 12-годишња Милица Петровић, која је избодена бајонетима. Зликовци су морбидно оргијали над готово незаштићеним мештанима радујући се свом "успеху". Они су се иживљавали над сељанима који су радили у пољу или код куће. 

Након што је уследио муњевити контра-удар Друге армије под командом генерала Степе Степановића на Церу, аустроугарске хорде су побегле у Босну. Међутим, једна аустроугарска јединица се вратила у Прњавор те направила најужаснија злодела из освете, тако што су мештане који су се вратили у село набила у православну цркву. Жене су силоване на олтару, а мушке су стрељали. Сведок ових ужаса је била Драгиња Попић (р. Гвозденовић), она је поживела дуго, па је сведочила пред комисијом и мештанима после ДСР.

У Прњавор је дошао др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, који је записао сведочанства преживелих, али је начинио фото-документацију где се јасно виде лешеви и страдања Срба.

После успешно окончане Колубарске битке средином децембра 1914. аустроугарски крволоци су опет протерани у Босну. Након краћег затишја уследила је Тројна инвазија немачке, бугарске и аустроугарске војске са укупно милион војника октобра 1915. Тада се Војска Краљевине Србије са делом народа повлачила преко црногорских врлети и албанских гудура, све до Јонског мора... да би их савезнички бродови превезли на опоравак у Африку, Корзику и острво Крф.

Пробојем Солунског фронта 1918. долази до ослобађања отаџбине, као и јужнославенских крајева који су вековима тамновали под Бечким двором. Ствара се нова држава - Краљевина СХС, која је била земља контраста: националних, економских, друштвених, религијских и културолошких. Хрвати, Словенци, па и муслимани нису краља Александра I Карађорђевића прихватили за свог владара, већ су константно вршили опструкције у функционисању државе.

У Прњавору 5. новембра 1922. године се освештава обновљена православна црква Св. Илије (подигнута 1909.), када је хиљаде Срба дошло из разних крајева на меморијалну академију и молитвено сећање, које је предводио шабачки владика. 

Вреди рећи и ово Мачвански Прњавор је током Првог светског рата много пострадао, јер му је преко 1.250 житеља убијено или нестало, односно три четвртине. Овај случај нас подсећа на херцеговачке Пребиловце који су сличну голготу прошли у Другом светском рату од хрватских фашиста.

Краљ Александар је указом даривао Прњавор Орденом Карађорђеве звезде, једино село у Србији које је добило такво одликовање. Током 1941. када су настали нови покољи од нацистичко-немачких трупа у окупираној Србији, као и усташких одреда, документација и Орден Карађорђеве звезде су нестали.

У Комунистичкој диктатури, након ДСР о страдањима Срба и стратиштима је било забрањено и непожељно причати јавно, јер је то наводно нарушавало лажно братство и јединство. Ово се посебно односило на Мачву и Јадар, јер је ту ратовао Јосип Броз Тито, припадник загребачког 25. пука у саставу домобранске 42. дивизије. Он је постављен на чело социјалистичке Југославије, иако је 1914-1915 носио аустроугарску униформу и имао чин каплара.

Дејан Васић је један од мештана који су учинили много да се направи Спомен-музеј стадању Прњавора у два светска рата. Био је то захтеван подухват, не само финансијски, али су успели у томе. Нажалост ниједан високи државни функционер Србије у протеклих 25-30 година никада није дошао у ово место да ода пошту и поклони се сенама мученика који су пострадали због своје националне и верске припадности.